Збирка кратких прича Блистер ауторке Дејане Савић представља специфично  продирање у најтананије сфере људских душа. Савићева наизглед свакодневне односе посматра у баналним ситуацијама кроз призму дубоке егзистенцијалне упитаности. У намери да речено потврдимо, ваљало би покушати рашчивијати дело којим се на малом броју страна казује много.

На почетку, треба рећи да се ауторка поиграва са много тога, али оно од чега треба поћи јесу наслови појединачних прича. У највећем броју они се састоје од једне лексеме, која је кључна реч за дату причу. Семантички посматрано то су лексеме високе фреквентности, које користимо или чујемо више пута дневно, са изузетком речи блистер. Поменути изузетак уједно је и разлог због којег се ауторка вероватно и одлучила да њу искористи за наслов како прве приче, тако и збирке. Оваквим поступком долази се до тога да читалац наилази на дело неубичајеног наслова, што има за циљ или да у њему пробуди изразиту радозланост или да га одбије. Што се тиче уобичајених насловних лексема оне су ту да укажу да и оно што нам делује једноставно у својој бити крије сложеност које нисмо свесни. Такође, стиче се утисак да су лексеме попут кафе, пљескавице, врата иницијалне каписле за велика душевна трвења. Интересантно је и то да је Савићева почела збирку причом Блистер која прати човека са проблемом у браку, чије једино уточиште су таблете за смирење, а завршава причом Вучје срце, која је само наизглед прича о животињама, а заправо је алегорија о променљивости људске судбине и паду који се може догодити било коме. Тако долазимо до оне хамлетовске мисли да су у смрти сви једнаки без обзира на друштвени положај.

Треба рећи да се у основи свих прича налази  јунак са проблемом, који је резултат његове психичке лабилности, која даље може бити видљива и јасно подцртана или прикривена толико да ју је тешко назрети. Такође, затичемо га у тренутку, који као да је отргнут од живота, залеђен, са тек онолико информација колико је довољно да читалац буде заинтригиран, а неретко и збуњен, изазван да трага. Тако у причи Лешник имамо три тренутка кључна за јунака. У првом, наизглед случајно, среће девојку необичног изгледа, у другом улази у сексулани однос са девојком сумњивог морала, која се убија, што му саопштава она у коју је истински заљубљен, док у трећем захваљујући поигравању са именима нисмо сиурни да ли је јунак упао у халуцинације или је започео нови живот. Оба сценарија су могућа и читаоцу се даје да сам заврши причу. Такође, у причи