Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT


<<назад                                                                                                                                                                13 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin

Критика
Блистер | Дејана Савић





Пише: Сања Живковић



Збирка кратких прича Блистер ауторке Дејане Савић представља специфично  продирање у најтананије сфере људских душа. Савићева наизглед свакодневне односе посматра у баналним ситуацијама кроз призму дубоке егзистенцијалне упитаности. У намери да речено потврдимо, ваљало би покушати рашчивијати дело којим се на малом броју страна казује много.

На почетку, треба рећи да се ауторка поиграва са много тога, али оно од чега треба поћи јесу наслови појединачних прича. У највећем броју они се састоје од једне лексеме, која је кључна реч за дату причу. Семантички посматрано то су лексеме високе фреквентности, које користимо или чујемо више пута дневно, са изузетком речи блистер. Поменути изузетак уједно је и разлог због којег се ауторка вероватно и одлучила да њу искористи за наслов како прве приче, тако и збирке. Оваквим поступком долази се до тога да читалац наилази на дело неубичајеног наслова, што има за циљ или да у њему пробуди изразиту радозланост или да га одбије. Што се тиче уобичајених насловних лексема оне су ту да укажу да и оно што нам делује једноставно у својој бити крије сложеност које нисмо свесни. Такође, стиче се утисак да су лексеме попут кафепљескавицеврата иницијалне каписле за велика душевна трвења. Интересантно је и то да је Савићева почела збирку причом Блистер која прати човека са проблемом у браку, чије једино уточиште су таблете за смирење, а завршава причом Вучје срце, која је само наизглед прича о животињама, а заправо је алегорија о променљивости људске судбине и паду који се може догодити било коме. Тако долазимо до оне хамлетовске мисли да су у смрти сви једнаки без обзира на друштвени положај.

Треба рећи да се у основи свих прича налази  јунак са проблемом, који је резултат његове психичке лабилности, која даље може бити видљива и јасно подцртана или прикривена толико да ју је тешко назрети. Такође, затичемо га у тренутку, који као да је отргнут од живота, залеђен, са тек онолико информација колико је довољно да читалац буде заинтригиран, а неретко и збуњен, изазван да трага. Тако у причи Лешник имамо три тренутка кључна за јунака. У првом, наизглед случајно, среће девојку необичног изгледа, у другом улази у сексулани однос са девојком сумњивог морала, која се убија, што му саопштава она у коју је истински заљубљен, док у трећем захваљујући поигравању са именима нисмо сиурни да ли је јунак упао у халуцинације или је започео нови живот. Оба сценарија су могућа и читаоцу се даје да сам заврши причу. Такође, у причи

Раскрсница затичемо јунакињу Јану у тешком психичком стању након саобраћајне несреће у којој је остала инвалид, затим ретроспективно одлазимо у време пре несреће када јој је једина брига била да ли је научила градиво, да бисмо се на крају нашли пред загонетком да ли је у последњем сегменту дат сусрет две Јане које су заправо иста особа у две животне позиције.

Значењски гледано све приче можемо поделити по неколиким критеријумима. Тако постоје оне у којима је централна личност мушкарац и оне у којима је централна личност жена. Иако делује банално, ова подела указује на то да се Савићева бавила проблематиком оба пола подједнако са изузетном способношћу да проникне у душу и једних и других. Такође, дистинкцију можемо извршити на основу убацивања елемената фантастике. Наиме, један број прича је апсолутно реалан, други је на граници реалности и фантастике (Извор), док трећи улази у домен иреалног (Спирала). Оно што је посебно интересантно јесте да се код друге и треће групе пројављује сан, као средство које треба да збуни читаоца у његовој одлуци да ли се нешто збило или не. Треба рећи и да ауторка вешто оставља простор да се приче из друге и треће групе схвате као алегорије. Последња, али не мање значајна подела јесте на основу времена датог у причама. Тако постоје оне у којима је дат један тренутак, тј. неколико сати из живота одређеног јунака и оне у којима су дата један или два прошла времена и оно у којем се радња дешава.

На крају треба рећи да смо овим освртом урадили слично што и ауторка збирке којом смо се бавили, тј. отворили смо само неке аспекте њеног књижевног поступка, док је много тога остављено читаоцима да сами открију. Збирка Блистер никако се не сме посматрати само као још једно у низу награђених дела, с обзиром на то да је за њега ауторка добила награду Ђура Ђуканов, већ као освежење на нашој књижевној сцени, које завређује пажњу, како читалаца тако и критике.