Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT


<<назад                                                                                                                                                                19 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Прва шанса | Катарина Величковић



ТРАЖИМ ТЕ

Тражим те...
Између успомене и жеље.
Јавне и сна.
Познатог и непознатог.
Почетка и краја.

Тражим те..
Међутим, лоша си успомена
да би поново био велика жеља.
Превише си ми близу
да би био сан,
а опет тако далек
да би био јава.
Превише те знам
да би био непознат,
а опет си толико тајанствен
да би ми био познат.

Тражим те...
Али онда се запитам,
колико је вредно
читати књигу испочетка
и унапред знати њен крај?

ПРУГА СЕЋАЊА

Сама је.
Лежи на прузи сећања.
Крајичком ока гледа ка путу бескраја.
Кобна по себе или друге?
Вечно ћемо се питати.
Грешница или хероина књижевности?
Хоћемо ли икада сазнати?

Сама је.
Лежи на прузи сећања.
Деценијама њена лепота струји шинама.
У возу страсти где се заљубила
постала је несрећан путник свог лудила.

Сама је.
Лежи на прузи сећања.
Али нико је не заборавља.


ДАЛЕКА И НЕДОДИРЉИВА

Ушла си 
Полако и тихо
Нечујним кораком
На врховима прстију
Право у моје срце
Ушушкала се на мојим грудима
Затворивши своје невине очи
Утонула си у сан
Слатко и дечје
Трепавице су ти се повијале
Над врелим јагодицама
Лице ти је зрачило руменим уснама
Сањала си велике снове
И сијала најјаче
Те звездане ноћи
У моме оку била си бисер непрегледних даљина
И никада нисам смогао снаге
Да ти кажем шта осећам
Нисам знао како
Једино шта сам знао
Било је
Да бих читавог живота
Могао да те гледам
Тако далеку и недодирљиву

ПАЛМА У СНЕГУ

Вратио сам се
са кључалог вулканског тла.
Немам више ништа.
Само немоћан зов живота
и једна вековна страхота,
која ме прати као сенка
али она сенка што не нестаје.

Вратио сам се
са кључалог вулканског тла.
Видех стабло крушке посечено до корена,
пусту кућу обраслу травом
и у тренутку ми се створи слика
деце са мојом драгом.

Вратио сам се 
са кључалог вулканског тла
у овај тунел без одговора,
газећи по својим успоменама.
Сада ми крв струји венама
док тонем ка дну својим сенама.

Вратио сам се
са кључалог вулканског тла.
Корачам тико кроз сумрак.
Не видим више оно шаренило,
одавно се овде све променило.

Вратио сам се
са кључалог вулканског тла.
Укус слатке крушке ми и даље на уснама.
У срцу тешка грочина
и онда се запитам
каква је моја судбина?

Вратио сам се
са кључалог вулканског тла.
Не желим да ико види мој ход,
док корачам кроз овај магловити свод.
Не желим да ико чује мој глас, 
желим само да нађем спас.

Вратио сам се
са кључалог вулканског тла.
Стојим као палма у снегу
на овом проклетом брегу,
гледам историју што спава у тишини,
згажену и поражену у вулканској прашини.


О МЛАДОЈ ПЕСНИКИЊИ

 

Катарина Величковић

Рођена је 19. марта 1998. године у Београду. Завршила је Десету гимназију Михајло Пупин након чега је уписала основне академске студије српске књижевности и језика на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Љубав према поезији јавила се још у основној школи где је писала песме за школски часопис.

Живи у Београду.