Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT

<<назад                                                                                                                                                                12 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin
Три песме | Коста Косовац


* * *

Ковачи судбине опет се славе
Мали Богови без крштења
Руке су им од млека бело-плаве
А главе од хлеба брашњаве и старе

Народ је магаре и њима не треба
Поезија душе и речи заљубљеног 
Олако назвали би нас издајницима
И заклали белим папиром

Прекрстили су слова светом водом
Мртви језици у нама су и даље
Кад причамо заудара све пепелом
А они што слушају немају ни уха, ни главе

Оловке се пуне оловом
А на књиге ставиће бронзане браве.
⪤

* * *

Топле ће нам очи гасити ветрови плави
Цело друштво биће за нас шака јада
На ране ће ми девојчурак цвет да стави
А зима ће да траје све до краја маја

Господин и шешир и даље биће сами
Корак са сенком нервозно корача
Сви излази биће у нашој глави
А спољашност наша огледало плача
Напокон ће живот круну да нам стави
То ће бити похвала са овог света
Захладнеће и ови летњи дани
С осмехом где мудрост опроштај спрема

Нећемо никад бити потпуно сами
Иако душа с горким пупољком цвета.
⪤

ТОЧАК ЖИВОТА

Ми живимо зелени ал смо у сну плави
Младост нам боје у пепељари меша
И тежимо непрестано ка дирљивој тајни
И када смо близу тад смо све мањи

Ми живимо насмејани ал ћемо сретнији бити
Кад откријемо шапат рашчупаног ветра
И желимо знати шта ће од нас скрити
Бронзани мргуд што кроз свет шета

Ми живимо а усред груди нам цвета
Чичак што расте до плафона неба
И тежимо ка знању и слободи света
У сунчавом ткању првог сусрета

И тако ми знамо и кад не знамо ништа
То нас штити душа кад разлије боје
У ток крви тече песма тиша
Ал трагамо непрестано за истином обоје

И млад човек што не схвата ништа
И старац што зна ал нема своје.

Винсент ван Гог – Звездана ноћ