Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT

<<назад                                                                                                                                                                12 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin
Четири  песме |  Лабуд Н. Лончар

НА ПУТУ ЗА СЈЕВЕР

Кад долази јесен
Остављам обалу, 
Светлуцаве рибе
И шкољке што ћуте истину -
Пакујем малени кофер
И журим на сјевер.

И тако се
Са ластама разминем 
Негдје на половини пута
На прелому Сна и Јаве
Махнемо у поздрав  
И наставимо лет.
Оне одлазе на југ
А ја на сјевер…

Затворених очију...

Кад долази јесен
У мени  замирише дуња
И џаба ласте крилима
Милују моје лице и
Џаба немуште приче пијаних шкољки
То ја опет миришем опали
Орахов лист под кућом
И пакујем кофер –
На путу за сјевер

 
ЈУТРО

Јутро 
мирише на 
Женино бијело грло,
На брашно и орахов лист.
Јутро  
Маглом што сањиво
бауља са ријеке
Умива  прозоре
И у небо упереним димњацима
Изазива црвеног пијетла
Који накостријешен 
На дну постеље 
Чека да запјева..
Јутро 
Хладним рукама
Јежи груди дјевојачке
И хлади вруће бутине
Јутро
Стидљиво доноси  пјесму
Откинуту са моје
Угрижене усне...

⌘


КАО ВУЧИЦА

Као вучица
Рањена, љубави гладна и
Од чопора остављена
Дозиваш ме урликом
Са тамне стране мјесеца.
Плашиш мале ноћне птице
Уснуле на мом јастуку,
Отресаш са грана презреле смокве,
И газиш уснуле шкољке у пијеску 
На заборављеној обали. 

Као вучица,
Рањена по ко зна који пут
Поносно носиш љубав у очима
И пожуду у зубима,
У  грудима пјесму.
Цијепаш урликом ноћ
Као знојни чаршав
Док лептири беспомоћно
Лебде над стомаком.

И тако, из ноћи у ноћ -
Као гладна вучица
Урличеш моје име
С тамне стране мјесеца..


ЗАБОЛИ ЈУТРО

Кад у грудима
Заболи јутро и
Магла покрије стопе
Запјева са гране птица и
Даљина донесе слике
Заглављене у сјећању
На лик једне жене.
Вјетар ко рука дјевојачка
На прозор,тихо, закуца 
И заболи у грудима јутро,
Замирише са плакара дуња -
Убрана са неба 
Руком моје мајке.

Заболи у грудима јутро…