МОЛИТВА
У Сирији опет десетине мртвих
Крв убијеног дјетета слива се на груди мајке.
Хуманост! Једнакост! Правда!
Одјекују ријечи велике и испразне
Попут изгубљених хоризоната.
Синоћ су палили свијеће на трговима Еуропе
Кад предају одговорност боговима
Осјећају се бољим људима.
Бјежим од колективног лудила
Твоја рука на мом врату
Згражава обамрле пролазнике
Твоји влажни пољупци
Пале сухоњаву библиотекарку
Што нас слиједи иза полица књига.
Кад ме прислониш на зид Преторске палате
Погледам у небо и сапућем:
Боже, свако заслужује да буде овако сретан.
ОСТРВА
Опет бура
Чујем звецкање верига тамо у луци
Опомињу
Нема се гдје побјећи.
И опет свијетле празнине, пусте улице, укочено дрвеће,
Удари олује по глатким површинама.
Ужурбано човјечанство мучаљивих и несретних
Ходи у жамору
Без станке и састанка.
Острва су као старе душе
Усуд им да стоје у средишту
Све виде
Све знају
А не отварају се.
Додирујеш ми руку без ријечи
Остављајући за собом само бат корака
И уморно дахтање.
Утонули у маглу
Гутамо
Неизрециво.
ВЕРОНА
Чини се
Неки градови имају душу
Док ходаш чини дотичу те свиленим рукама
Осјећаш се утјешено и пун си наде
Све док не падне снијег.
***
Узимам књигу
Коју си ми поклонио прије много година.
Никакве друге доказе немам о љетним ноћима.
Сјећања су засљепљујући одбљесци прошлости:
Барокно прочеље цркве утонуло у таму
Додири
Твоји пољупци на мом стопалу...
Страст увијек пронађе пут
Бусен зелене траве израсте међу стијенама
И гранчица олеандера што је сломио вјетар
Испупа у ново стабло.
***
Недјеља је
Ноћ се спрема уклонити бољке
Људи ће се забављати до ситних сати
Све док их понедјељак не врати
Тјескобним обавезама.
⌘