Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT

<<назад                                                                                                                                                                  5 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin
У тихости  | Љубинко Јелић

У КУТИЈИ 

Знам да неминовно
тонем у измаглицу
непрозирну
али у кутији 
под језиком детета 
заувек притајеног у мени
чувам бисерне речи 
никада пре изговорене 
јасно


ПОСВЕЋЕЊЕ СВЕТЛОСТИ

Једним сам путем дошао
а другим се враћам
затворених очију
убеђен да само тако
могу видети лампу 
измишљену 
и запаљену
под крилом анђела
посвећеног светлости
просутој
изван сна 
колико одозго 
толико одоздо

 
У ОБОЖЕНОЈ ПОСТЕЉИ 

Шта друго могу у тескобној соби, 
пуст и побеђен необјашњивом тугом,
него да клекнем 
и замолим из пурпурних небеса 
зору вечности, 
да огреје макар мало наше дете, 
још нерођено и устрептало
 у обоженој постељи,
испод танковите јеле, 
где сам те први пут загрлио, 
а ти си процветала
и замакла у опојни понор 
иза усана магичних...


ИМЕ ЉУБАВИ 

Понекад, пре расвита, 
задрхтим убеђен да неко,
невидљив а свуд присутан, 
спушта непојамну резу 
на моја кућна врата
и спречава љубав 
да споља закуца тихо
и без бојазни, једноставно, 
изговори, коначно, своје право име
⌘
СКРИВЕНИ ПРОЗОРИ 

О маслачку се ништа 
поуздано не може рећи
без уздаха док се све нежности
потпуно не распрше
у чежњивим речима 
изговореним у себи у осами 
када се отворе скривени прозори 
над пољем душевним недогледним


У ТИХОСТИ 

Анђео свевидни, 
крилима белим и несазнајним,
семе благосно и жераво, 
баца у наш сан дужи и омамнији 
од свих досадашњих дана и ноћи. 
Ослушкујемо у тихости, 
загледани на другу страну 
ововремене опчињености, 
како из часа у час, 
све више клија и разговетно казује
колико смо отворени
за истину и рањиви, 
пред налетима тешко савладивих
таласа самозаборава. 
Ослушкујемо кружење сејача свевидног, 
који све брже и несуздржаније 
иде около нас и баца нам у дах
семе самотворно, 
истински верујући да ће започето
клијање бити срећно довршено 
пре мраза раног.

О ПЕСНИКУ

 

  
          Љубинко Јелић

Рођен је 1932. године у Шаранима код Горњег Милановца. Песник и градитељ. Живео је и радио у Немачкој и многим градовима света. Дипломирани је економиста и грађевински инжењер. Бави  се и издаваштвом.

Члан је Удружења књижевника Србије и Европске академије. Аутор је више збирки песма, једну билингвалано и на српском и македонском.

Објавио је још и следеће књиге поезије: На рубу пепељастог поља, Ближе леденику, Узиђивање, Чај за суседа, Около гнезда сненог, На небу другом, Анђео у стакленику, Градња и опсене, Благодатно самогласје, Чежња за благошћу, Магични прстен, Сабране песме у четири књиге и најновију збирку љубване поезије Писмо мојој љубави.

Сада живи у Београду.