Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________2_

 О ПОЕЗИЈИ И ПЕСНИЦИМА 





Пише: Ђуро Маричић
 ¤

ГРУПЕ И КЛАНОВИ У КЊИЖЕВНОСТИ


Као у политици и другим сферама живота, и међу књижевницима је одувијек било и биће група и кланова. Ко их и зашто формира? На то питање није лако одговорити без научно-психолошких истраживања! Без тих претензија покушаћу да кратком анализом покушам разоткрити те снажне емотивце, подмукле сплеткароше, покварењаке, зле и злочесте људе, неталентoване, лоше књижевнике! Онај ко је несигуран у себе и квалитет својих остварења тражи подршку од свих, прије свега од оних из своје ближе околине. Од својих суграђана, земљака, припадника своје нације и своје политичке партије. Њему треба група! И бори се да је он њен вођа. Јер вођа је онај којег треба слушати, којем се признаје да је паметан, иако, да је паметан - не би му требала група!
Идеја стварања групе је опасна, паклена. Опасна за књижевност и друштво. Она има циљ да од амбициозних, слабих, неталентованих створи велике књижевнике.

Да не би живјели у сјени много бољих, талентованијих - правих књижевника, конкуренције уз коју су без шанси, чланови групе су упрегнути у кола деструкције. Треба уништити оне коју су бољи од њих! Подмећу им клипове под ноге, омаловажавају их, чине све како би им напакостили и убили вољу за рад. Настоје на све могуће начине да овладају средствима за информисање и књижевним гласилима. У много случајева успијевају овладати појединим часописима које финансира друштво. Када приграбе те часописе затварају их за сарадњу квалитетних писаца. Тај часопис постаје приватан! У њему се објављују само радови чланова групе и радови других једнако неморалних група на бази реципроцитета. Катастрофа књижевности!
Квалитетни књижевници ипак имају моралну сатисфакцију. И поред тога што чланови групе узимају мноштво награда које им по никаквом критеријуму вриједности објективно не би никада припале, никаква награда лошу књигу не може учинити бољом. Због тога су групе и груповође ојађене. Вријеме не пита за награде него за квалитет. Само квалитет може преживјети послије смрти груповође и чланова групе.

¤

О ПИСАЊУ ПЈЕСМЕ


Када размишљам о творби пјесме, може се рећи да је пјесма расути мозаик у нашој свијести и подсвијести, у нашој души. Да би се сложила цјелина, лијепе и допадљиве пјесме, морају се покупити ти каменчићи мозаика, груписане ријечи, и сложити по неком нашем виђењу, логици и осјећају љепоте. При томе главну улогу игра осјећајност, а одмах, можда, морамо посегнути за мисаоношћу. При том слагању мозаика долазе у игру она тридесет три  моја елемента, послије сам додао и тридесет четврти. Чим више тих елемената сликовитости уградимо приликом слагања мозаика, пјесма је боља. Но, ипак треба стицати осјећај за мјеру. Претјерано гомилање може загушити пјесму, може осјећајност постати непримјетна. Треба тежити за једноставношћу. Једноставност је она која плијени пажњу.

¤ 


ДОМИШЉАТОСТ, ПРОНИЦЉИВОСТ

 
Ништа без мисаоности, без домишљатости и проницљивости! Домишљатост је еликсир живота пјесме, она јој улива душу. Она проналази нови мотив или стари оплемењује, баца ново свјетло на мотив који су опјевали неки други пјесници, тражи свој угао гледања и проналази га, па нам тај већ отрцани мотив добија на свјежини, обогаћено је гледање на њега. Домишљатост проналази и нове ријечи, нови приступ обради теме, она пјесника чини пјесником. Све је то могуће једино ако је пјесник вриједан читалац, ако непрестано шири своје видике, обогаћује своје пјесничко образовање, културу, језик, његује своју талентованост.

 ¤

ЕМОЦИОНАЛНОСТ


Зашто је емоционалност на првом мјесту? Човјек је можда више емоционално него рационално биће.

Много више људи доноси одлуке на основу емоционалних подстицаја него на основу разума. Проширимо мало ова разматрања. Што је с биљкама? На Брачу, моја смоква је угинула због непажње, једно љето нисам дошао на одмор и заливао је . Имају ли биљке осјећаје?

Било како било, осјећајност је најважнији “украс” поезије. Примјер одличне пјесме пуне осјећајности је пјесма Добрице Ерића: Букет вечерњих љубичица.

¤