Песници јуниори

Суштина поетике

 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

________________________________________________________________________________________________________________________9_

<<назад

 ПЕСНИЦИ ЈУНИОРИ 

Марта Васић Рођена је 10. марта 1996. године у Шапцу. Ученик СМШ ,,Михаило Вукдраговић ", Десет година свира виолину. Песме пише  годину дана. До сада није објављивала своје песме. Живи у Шапцу.

ЗАЈЕДНО  боримо се против ветрова, киша, олуја наоружани загрљајем који греје и пољупцем који вида прошле ране. рушимо зидове у нама и око нас. градимо небо. наше небо. градимо кућу. нашу кућу, од шећера и меда од смеха и сунца од снова и надања. бранимо се од водопада у очима, од дрхтаја у телу, наоружани само топлим загрљајем на улици испод светиљке, док малене пахуље стидљиво падају на наше капуте. држимо се за руке и бежимо. бежимо од зиме која ће нас следити и таме која гута све пред собом. бежимо у нашу кућу од шећера и меда од смеха и сунца од снова и надања. "МИРИС ПРОЛЕЋА" Снежана Величковић   НЕПОВРАТ често размишљам о једном тренутку, вртим га изнова и изнова као неку стару покварену плочу. сећаш га се сигуно. седели смо на трави у оном парку поред школе држао си цигарету а ја опчињено гледала у твоје руке док ми је кроз главу пролазила мисао да си ти нешто најлепше што ми се десило. о чему размишљаш? питање постављено између два дима. после секунде сам тихо рекла: о времену. необично је топло за јануар. у праву си, кажеш , ипак није толико топло да можемо дуго да седимо овде. устао си , пружио ми руку па смо кренули ка неком топлијем месту, у мртвој тишини испуњеној неизговореним речима које су заувек отишле у неповрат.

¤   РАШИВЕНИ још мало времена имамо довољно да помиришем пролеће које се запетљало у твојој коси и умирим змаја који живи у мојој утроби још од првог сусрета са тобом. знаш, увек би испустио крик кад год би твоја рука оставила моју. довољно времена. за пар покушаја да полетимо, винемо у висине и пребројимо све звезде на небеском своду. још пар заједничких минута је ту трошимо их на безнадежну потрагу за златном рибицом, детелином са четири листа, духом из чаробне лампе, па да добијемо још један сунчан дан. и онда дође последња секунда у њу смо сместили стиснуте усне, сузе којима је забрањен излаз, неспретни загрљај и неспособност да претворимо кнедлу у грлу у пристојно збогом. а кад секунда прође остајемо сами, подједнако ужаснути, на истом месту поцепани, по шавовима рашивени.   ¤   *** Нађем те у неиспуњеној жељи, дечијем смеху, џепу старе изношене јакне, небу посутом звездама, сваком невешто склопљеном стиху, покушају да пољубим небо и загрлим море, маленим зрацима сунца који се стидљиво провлаче кроз кутке моје собе, минутима кад желим да решим све ребусе и загонетке мог живота, а кад се то деси, кад те пронађем упркос себи и законима физике, не дам ти да одеш, не пуштам те, провлачим те кроз прсте, купам у сузама па будеш сав мокар и слан, волим те таквог. збуњен, хваташ ме за руку и тихо шапућеш: ту сам. не пуштам те.

      Марта Васић     

Пишите за Суштину поетике

______________________________________________________________