Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________5_

  ПЕСНИЦИ -  НАШИ САВРЕМЕНИЦИ


 

 ЦРНИ ОНИКС 

Мрак правиш љубоморним,
а звезде показују срам,
са тим очима црним,
те мрке веђе, савршен рам…

У том сјају сакривене су тајне,
све слике твојих бивших љубави,
у њима су без грешке очуване,
провидне перле од соли…

Не умем још да препознам,
разлог те живости што краси твој поглед,
од чега је црни оникс саздан:
љубави, чежње, или је само светлуцави лед?

~ Јелена Томић ~

 

¤


 

 ПОТРАГА 

У безумљу своје мисли тражим,
прстима дрхтавим,
ноктима паора гребем
празнину свештеничке одоре,
из које тупе речи се назиру,
из уморног срца стидно
емоције извиру,
надања да ће моја сенка

напокон са мном да наздрави
у повоју маште пониру,
погледи у ноћно небо
неће тајну да проникну,
и кад се тамни облаци склоне,
узалудност у пуној снази,
од умора глава ће да клоне,
сан, господар самоће,
увуче се под кожу
у дослуху са жељама,
притајено нас води,
нашим ногама кораке даје,
и све што себе ближе стижем,
од себе сам даљи,
пун набоја и немира
не бројим више који је дан,
само да ову тврду песницу
развијем у длан...

~ Небојша Ђурђевић ~


¤

 
 НОВИ ДАН 

Како да поставим нови дан на ноге
Да хода, говори, дише?
Има пуно ствари које се могу порадити,
А ја, ја бих да љубим
Чини се, ван тога,
Све је излишно след понављаних покрета
Све мирно, празно
Чучи у мраку
Будућности.

~ Марина Миљевић ~



¤

 
 НЕПОСТОЈАЊЕ ЈЕ ЉУБАВ 

Седим на обали реке,
реке која запљускује
обале моје младости,
а ја упорно тражим
својим танким,
несигурним прстима
оне мале, обле каменчиће
у води скривене, мени драге.

На ливади сам.

Мирис цвећа и траве
уносим ваздухом који се шири
мојим целим крвотоком
својим бићем.

Осети и ти!

Врхови планине
коју покушавам кичицом да претопим
ову Божију и природну лепоту
на платно живота.

Недостаје ми једна боја,
тражим је –
јер слика ће остати недовршена,
а сликар тужан...

~ Мирјана Комарица ~


 

¤



 КАО  

Као да неко подиже завесу
А ја стојим сама
На сцени без имена
Сцени без глумаца
Путу без знамења
Окрећем се
Тражим
Покрећем се
Силазим
У публику које нема
Седам на столицу
Што за мене није направљена
Гледам у сцену без имена
Сцену без глумаца
Пут без знамења
Тражим се

~ Марја Хамовић ~


 

¤



 

 ХЕРЦЕГОВИНА 

Овдје…

Гдје, камење
мјесто цвијећа
ниче.

Овдје...
Гдје бијеле се
још
лањски сњегови.

Овдје...
Гдје мајке
рађају ратнике.

Овдје...
Гдје јутром
славуј кличе.

Ја,
сијем
поља од лирике.

И чекам...

Чекам...

~ Здравка  Батинић Бабић ~


¤



¤

 
 ДОВЛАЧЕ ДАНИ 

Довуку дани срећу, тугу ил' кишу
Правдају себе – сунцем и тамом
И упру прстом у чело Твоје
Преброј – шта је у Теби самом...

Осликаш кораке којим си крочио
Ил' себе окривиш за жеље просуте
Твоји ти снови стварност донесу
Неке стазе – цвећем ил' трњем посуте..

Осудиш дане ил' своја хтења
Схватиш да ногом сам си крочио
Кад испред својих мисли станеш
Прогуташ
просуто, што си наточио...

И чему жеље, снови и хтења
Чему данима сунце па тама
Чему удисаји, сузе, неповерења
Да би сабрали шта је у нама...

Како, киша да сузе обрише
Шта спира тугу очију наших
Мора ли удахнуто, увек да уздише
Како промашено – опет не промаших...

~ Милутин Коленчевић ~