КАД ДОЂЕ ЧАС
Кад дође час, Боже, да се одметнем,
на другу обалу, међу своје,
помози, на час, бар, да сретнем
све оне што се сусрета боје;
шта ћу им рећи, шта прећутати,
каква ће вест од мене да се сазна,
да ли им долазим да се вратим
или као опомена и као казна?
Кад куцне ура да се крене,
у непостојање, у душа врт,
учини ко да је дошла по мене
Ленка Дунђерска, а не смрт…
|
СПИРАМ ТЕ СА КОЖЕ
Спирам те са коже,
Са минулих лета,
Мирис хладног лимуна,
Зелен мартовски прхут,
Искашљавам те,
Талог испод језика,
Врео шљунак у крви,
Љуштим те са ноката
Оштрим ножем кајачем
Нема те, нема те,
Нема те.
Речи те се одричу и
У лаж ме ушушкују,
Ниси постојала
Сем у песмама, ниси
Постојала ни толико
Да би се помирили
Са ишчезнућем,
Истресам те из џепова
Старих кошуља,
Стружем те оком
Са фотографија
Стресам те са косе,
Давни просиначки снег,
Проклињем песме
У којима станујеш,
Једеш, спаваш, умиваш се,
Све бих ти опростио
Само да те има,
Да има крви у теби.
Срце од најфинијег дрвета
Извајао бих и под ребра
Ти га сакрио,
Море бих ти у сан
Доносио.
Ветрови би ти били покорни,
Кишама бих те успављивао,
Само да те има
Имало изван речи,
Само да постојиш.
Како ћеш и ову
Молитву читати
Ако те нема
Ако упорно тврдиш
Да те нема,
Да сам те
Измислио.
|
|
¤
РЕЦИМО ДА
Рецимо да је отишла из града
у непредвидиву вечер
и да су јој замели пути.
Рецимо да су боје којима сам
је сликао биле несталне
и да су ишчилиле са коже.
Рецимо да је одлучила да је
не препознају моје зене,
да има срце невидљиво.
Само да није мртва,
само да дише.
Тачка на крају приче мала је
као срце.
Стављена је лаким потезом,
али још пулсира,
још се отима светлу.
|
¤
О СМРТИ
Обичне смрти и херојске смрти
и песничке смрти од омче и метка,
нек те не збуњују, земља се врти,
смрт је, у ствари, живот испочетка.
Неко ће други, незнан и драг,
још лепше песме да ти пише.
За сваким од нас остане траг,
травка над главом кроз коју дише.
Можда смо били птица над морем,
у Подмосковљу бреза танушна.
Можда ћемо бити чемпрес међ' борјем.
Живот је велик! Смрт је мајушна!
|
¤
НЕ БИРА СЕ ЉУБАВ
Не бира се љубав
као ни смрт.
Све је у књигама
дубоко под морем
записано.
Језиком незнаним нама,
небесним писменима.
Нити се одупрети можеш
нити прескочити дан.
Као што не можеш
туђи сан уснити
нити оком другим
видети.
Волео бих да ниси ти
она коју у овом часу
волим.
|
|
