Рат, ријеч која, рекло би се, нема везе са пјесништвом. Но, уронимо ли у живот, сагледамо ли га у цјелости, колико је то могуће, видимо да је пјесма увијек била дио битака и ратова. Најљепше јуначке пјесме су написане у биткама. О томе свједочи читав корпус народних епских пјесама које говоре о јунацима, о њиховој храбрости и спремности да се боре за свој грумен родне земље. Увијек сам се питала, проучавајући народну књижевност, какав је профил био тих људи који су ималу потребу да усменим путем забиљеже у свијести народа кључне тренутке њихове историје. О значају епског пјевача говорио је и велики Андрић у свом дјелу На Дрини ћуприја када поробљени људи окупљени око народног пјевача упијају оно што говори и тако успијевају издржати наметнуте им муке. Увијек је исто - и тад, и прије сто година, и сад. Значај пјесника је велики. Занимљиво је да, када пјесници проговоре о неким проблемима у друштву, све се главе окрену према њима и они постану актуелни. Тако је било и са српским не само пјесницима, него уопште српским књижевницима у Првом свјетском рату. Кад већ поменух Андрића, и он је био учесник Првог свјетског рата који га је затекао  у Кракову, гдје је студирао. Враћа се у земљу, а по доласку у Сплит аустроугарска полиција га хапси и остаје као затвореник све до марта 1915. године. За вријеме боравка у затвору, интензивно пише пјесме у прози.  Ту су многи пјесници: Раде Драинац, Милан Ракић, Владислав Петковић Дис, Милутин Бојић, Симо Пандуровић, Алекса Шантић, Милош Црњански, Станислав Винавер и прозни писци попут Борe Станковића. Бранимира Ћосића, нашег Петра Кочића и других. Које дужности су обављали и колико су се активно заузели учешћем у Првом свјетском рату је мање важно. Њихове ријечи су заокупиле моју пажњу, те нити којима су нас пјесници тог времена спојили са садашњошћу. То је њихов допринос о којем треба да говорим. Доказ да стихови и нису само стихови, да живот уткан у ријечи нису само ријечи, већ шарени ћилим или варнице са топлог огњишта које нас и данас грије. Кад кажем да су стихови лијепи, не мислим дословно, често говоре о страдању и патњи, обучени су у црнину, натопљени крвљу, али су вриједни и свједоче о нашим пјесницима, о стању њиховог духа када су суочени са патњом која их окружује.