Песме за децу

Суштина поетике

 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

________________________________________________________________________________________________________________________11_

<<назад

  ПОЕЗИЈА ЗА ДЕЦУ 

Пише: Јелена Глишић

МИШИЈА СРЕЋА У шупици старој спази мачка миша, па кȏ ловац прави на њега јуриша. Ухвати га спретно, у ваздух га баца, е баш срца нема та шарена маца.     А тај мишић тужни једва да је жив, да л` ће данас страдат` ни дужан, ни крив. Ма ваљда ће имат` барем мало среће, маца да га поједе и хоће и неће. До игре је мачки стало и од ручка много више, гле, као да хоће да јој мишић збрише. И кад маца опружи се и на леђа леже, зграби мишић прилику па хитро побјеже.   ЛАКОМИСЛЕНОСТ Била једном једна овца, имала је много новца, траву, сијено није јела, радила је шта је хтјела.     Маму, тату, и не слуша, цигарете, вино куша, код куће је никад нема, несташлуке увијек спрема. Ал` кад младост брзо прође, сиромаштво овци дође, нико за њу ни не хаје, не вриједи јој што се каје.

¤   БАКИНА ПРИЧА Расприча се бака, весело и живо, како некад давно, у школи је било. Како свеске, оловке, ил` бојице разне, нико није имао, осим справе важне. А та справа бјеше рачунаљка лака, од дрвета направљена, баш за сваког ђака. И још табла дрвена, зелена и мала, са спужвом и кредом, не, то није шала. А у џепу носила се једна кора хљеба, кад у школи огладни се, храна ђаку треба. Прича тако бака с осмијехом на лицу, док за школу пакује с унуком торбицу.   ЛОПТА Шта би дјеца могла да им лопте није, кога би тад рука ил` нога да вије? Зато треба хвала рећи мудрој глави, што најљепшу играчку некада направи.

Пишите за Суштину поетике

______________________________________________________________