Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
___________________________________________________________________________________________________________________________10_
<<назад


Песници јуниори



Марко Тодоровић
Рођен је 14. новембра 1995. године у Ваљеву. Са 13 година почиње да се бави музиком, компонује и пише поезију. Ученик је Економске сколе ,,Ваљево''. Тренутно снима први албум са својим бендом. Због песме КОД добио је надимак Млади Бодлер. 
Живи у Ваљеву.

 ¤


САЊАМ 


Сањам

како опет долазе дани

краћи него они пре


Сањам

како остајемо сами

у крају небеске улице


Сањам

како ти додирујем лице

овај последњи пут


Сањам

да пресликавам скице

твојих крила узалуд


Сањам

давну истину на тлу

овог лудог града


Сањам

твоје лице према злу

преко божанственог стада


Сањам

оне заборављене сузе

просветљених мисли


Сањам

да светла круже

да смо пред Богом исти



Марко Тодоровић


________________________________________________________





ТВОЈА ПЕСМА

Чувам те за неко ново сутра
Замрзнуо сам твој лик данашњи
Јер си унела наговештај живота
Овом сувом дрвећу без крошњи
Које кроз прозор видим како доје
Предео натопљен тихом патњом
Мисли су разлиле облике и боје
Акварела који створих чежњом



 ¤



МАРТОВСКА ЗИМА

Ходам сасвим сам
Улицама празним
Скоро па беживотан
Мирис
Марта
Ноћи
Туге
(то је све што осећам)
У тој ноћи сетној
Угледах тебе
У хаљини летњој
Ходаш
Загрљена
Срећна
Заљубљена
Твоја силуета
Не пробуди
Мирис лета
(по први пут откад те се сећам).

 


АКО

Ако вечерас склопим очи
И ако ти сутра не дотакем лице
Да ли твој бол ће проћи
Да ли ћеш сањати моје скице

Ако ти откријем тајну
Коју нисам рекао ни једној пре
Да ли ће бити боље
Или ћеш замрзети ме

Ако ти шапнем речи
Које нисам изговорио
Да ли ће сузе потећи
Да ли би бол успорио

Ако ти у сну се јавим
А ни сам не знам разлог за то
Пусти да слику правим
Нећу љубав навести на зло




ЈУТРО

Клуб је био празан
налетела си на моје очи
призор по мало лажан
где се крију, где ће да крочи

Пружила си руке
да би биле пуне сажаљења
а снови нечисте буке
плели су примирења

Умирао сам од жеље
да би навика била
да си ту крај мене
у ком год сну снила

Невезано крила дане
гласом вреле девице
а јутро је могло да сване
да све буду курве и светице






________________________________________________________________________




Марко Мозетић 
Рођен је 10. априла 1995.године у Шапцу. Ученик је природног смера Шабачке гимназије. Учесник је школских конкурса за кратку причу и песму. 
Живи у Шапцу.



СУМЊА

 

Погледај

у сутону

попрсканом по

несрећи и умору


Погледај 

у маси суве земље

поље сунцокрета

изврнуте вратове


Погледај 

рањено тело

врсте заштићене

и немо опело


Погледај 

у то твоје Небо

и веруј да Он је

баш тако хтео.




Марко Мозетић