Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
___________________________________________________________________________________________________________________________5_



    Песник у налету  




¤


http://www.knjizevnicasopis.com/broj-1/5
Срђан Бубања, по рођењу Подгоричанин, а по одрастању и сазревању Шумадинац, релативно је касно почео да пише поезију, али то му није сметало да пише надахнуту и снажну поезију.
Како сам каже, још учи и спреман је да гради свој стил, а то му таленат и омугућава, те врло брзо постаје самосвојан песник.


¤







 СРЕБРНЕ КАПИ 

 

Сребрне капи на њеном лицу 
а у очима две сјајне звезде 
понекад ми личи на птицу 
што се у мом срцу гнезди 

сребрне капи у њеној коси 
у њеном осмеху сунце се скрило 
замишљам, пољем ходамо боси 
и спуштам главу у њено крило 

сребрне капи на њеном длану 
у њеном даху мирис пролећа 
ја тек тренутак у њеном даху 
што је на давну жељу сећа 

сребрне капи у њеном срцу 
чекају да их неко позлати 
у тами сањају зраке сунца 
ил неке очи ко ће то знати 




______________________


  НЕ ДОЛАЗИ 

 

Не долази, нема ме више

Можда сам умро једне ноћи

или сам морао у рат поћи

можда су ме однеле кише

 

Не долази, касно ћеш стићи

Сачекаће те само тишина

и једна чаша црног вина

морао сам једном отићи

 

Не долази, нећеш ме наћи

Ништавило ме горко скрива

И густа магла, туробна, сива

Већ дуго не могу пут пронаћи

 

Не долази, очај ме краде

Ходам без гласа и без лица

Уз лепет крила црних птица

Тумарам, поражен, без наде

 

Не долази, носи ме река

Као што ветар лишће носи

Као девојка цвет у коси

Нека те неко други чека

 

Не долази, ни као казна

Ни као усуд ни као клетва

Ни као грех ил' горка жетва

Не долази, кућа је празна




 ИЗГУБИО САМ ЈЕ

 

Изгубио сам је, да, изгубио

Добро сте чули, хајде, смејте се

Смејте се сада! Ви, проклетници!

Бедне душе, креатуре без срца

Одвратне хијене, ви, злобници

Које ужасно боли туђа срећа

 

Сви ви, мизантропи и лешинари

Што се радујете туђој несрећи

Ви, што не волите и не осећате

Ништа сем гађења и мржње

Ништа сем похлепе и гнева

Ви, који презирете чак и љубав

 

И молим вас, извините, опростите

Што се и ја не смејем са вама

 

Изгубио сам је, да, изгубио

И негде, уз пут, изгубио сам себе

Хајде, смејте се, Фарисеји

Обуците ваше беле кошуље

И црне, лаковане, ципеле

Заборавите на лажне обзире

 

И молим вас, извините, опростите

Што не славим своје поразе са вама

 

Изгубио сам је, сувише лако

Као што се губи част, или живот

Изгубио сам је да је никад не нађем

И да она никад више не нађе мене

Сада сам тек сенка своје сенке

Смејте се, тако вам Бога, смејте се!

 

Нека ваш бездушни смех испуни ваздух

као што је моје мисли испунила она



__________________




 ДОК САМ ТЕ ЧЕКАО 

 

Купио сам у радњи 

Жути шешир од сламе 

И отишао у поља 

Да растерам све вране 

Вране отераше мене 


Попео сам се на брдо 

Да својим болним криком 

Застрашим уснуле људе 

Одјеци крика се вратише 

И заледише ми вене 


Отпловио сам морем 

Да у огромним мрежама 

Заробим досадне рибе 

Али таласи ме дигоше 

И разбише о стене 


Пошао сам у шуме 

Да ловим дивље звери 

Свуд очи које реже 

И зуби који шкрипе 

Уловише умало мене 


Дању сатеран пламеном 

Ноћу опкољен страхом 

Тумарао сам кроз маглу 

У живом блату пливао 

Чекајући тебе