___________________________________________________________________________________________________________________________8_
Кад салијем слово у олово
Држи ме на длану ~ Зорица Савић ~
Што је било - више неће бити
Пролази кроз дан непрозиран | ПРЕНУЋЕ
Ливадом срца мога настаје зимска чама, ~ Бора Д. Симић ~ ¤ Да ли вас чудо удружи неко Ил километри сна пробдевени Кад једна другој тако далеко У истом зраку сијате мени До вас да стигнем не бих дочеко Па да вам летим брзином сени Ал знам да негде некоме преко Чини се да смо већ сједињени У очи многе сахраних башते Кристалног цвећа божије машते Многих ме мора купаху вали Ал све се опет то са мном спаја Не одох никуд у сну без краја Сваки је део бескрајно мали ~ Никола Живановић ~
Само траг си бића отиснут у лишћу покрет што је у шум себе закопао, тек зачуђен поглед оборен на шаке што се у мој бол дуго загледао.
Бачена си жеља као мост од канапа развучен високо изнад сиве јаве, спуштен с мога тела да буде причвршћен стиском око твоје изгубљене главе.
Ти, трапава нота глупо извучена да буде свирана у погрешном трену, безобразно хтење чежњом подстакнуто лоше прикривено у напетом телу.
Једва да си нешто, сасвим ситно, мало, у магли слућено, добро сакривено, а опет си близу да ти дах осетим осврнем и мислим да је овде неко?
Слободану Стојадиновићу
|
ОДАНОСТ
Нема их данима…
Свети Новац што влада
Свиме
У различитим појавним облицима
Нестадоше у свом
Или туђем интересу.
А за себе
А усне твоје...
Са мојима…
У мом здравом делу ока
Стоје
Јер не припадаш њима.