¤
30. новембра 1977. године умро је Милош Црњански
ПРОЛОГ
Ја видех Троју, и видех све. Море, и обале где лотос зре, и вратих се, блед и сам. На Итаки и ја бих да убијам, ал кад се не сме, бар да запевам мало нове песме. У кући ми је пијанка, и блуд, а тужан је живот на свету, свуд – изузев оптимисте! Ја нисам певач проданих права, ни ласкало отмених крава. Ја певам тужнима: да туга од свега ослобођава. Нисам патриотска трибина. Нит марим за славу Поетика. Нећу да прескочим Крлежу, ни Ћурчина, нити да будем народна дика. Судбина ми је стара, а стихови мало нови. Али: или нам живот нешто ново носи, а душа нам значи један степен више, небу, што високо, звездано, мирише, ил нек и нас, и песме, и Итаку, и све, ђаво носи. 1919.
|
Живе легенде
Матија Бећковић
|
|
¤
Уводна реч
Књижевност, а нарочито поезија, последњих година
губе душу. Са развојем компјутерске технологије и интернета, свакоме је дата
могућност да с лакоћом напише (наравно, мислим у техничком смислу), а онда и
презентује своје дело. Међутим, то је једна од замки у коју упадају писци и
такозвани писци. Зато данас врло често читамо наизглед савршено, али празно и
без емоција, књижевно дело. Захваљујући свему томе, појединци су себи дали
задатак: постати писац по сваку цену. Труде се да до у детаље проуче форму и у
одабраној области стваралаштво претходника, губећи сопствену нит писања и у том
новостеченом знању не виде како им приче, песме и сл. постају клиширане, без
трага њихове душе у њима, налик једна другој, као испод индиго папира. Наравно,
не желим да сврстам у исти кош све што се данас пише, јер сам сигуран да има
стихова и реченица насталих из најдубљих пишчевих осећања, које истиснски
љубитељи писане речи врло лако препознају, јер је празном савршеношћу правог
читаоца тешко преварити. Часопис Суштина
поетике ће и даље истрајавати у томе да такву књижевност заобиђе, дајући
предност разиграности и снази стихованих или на други начин исказаних осећања,
без обзира да ли у питању био непознат или општепознат писац.
И у овом броју Суштина поетике ће наставити
сарадњу са младим есејистима, прозним писцима и песницима, али ће настојати да
од заборава сачува све великане домаће и светске књижевности. Такође, часопис
ће покушати да и код деце, објављивањем њихових радова, као и текстова
прилагођених њима, побуди љубав према књижевности и стваралаштву, а тиме им
усади и навику квалитетног трошења времена, као и препознавања правих
вредности. Уредник
|
29. новембра 1922. године рођен је Душан Радовић
|
|