Уводна реч 

Књижевност, а нарочито поезија, последњих година губе душу. Са развојем компјутерске технологије и интернета, свакоме је дата могућност да с лакоћом напише (наравно, мислим у техничком смислу), а онда и презентује своје дело. Међутим, то је једна од замки у коју упадају писци и такозвани писци. Зато данас врло често читамо наизглед савршено, али празно и без емоција, књижевно дело. Захваљујући свему томе, појединци су себи дали задатак: постати писац по сваку цену. Труде се да до у детаље проуче форму и у одабраној области стваралаштво претходника, губећи сопствену нит писања и у том новостеченом знању не виде како им приче, песме и сл. постају клиширане, без трага њихове душе у њима, налик једна другој, као испод индиго папира. Наравно, не желим да сврстам у исти кош све што се данас пише, јер сам сигуран да има стихова и реченица насталих из најдубљих пишчевих осећања, које истиснски љубитељи писане речи врло лако препознају, јер је празном савршеношћу правог читаоца тешко преварити. Часопис Суштина поетике ће и даље истрајавати у томе да такву књижевност заобиђе, дајући предност разиграности и снази стихованих или на други начин исказаних осећања, без обзира да ли у питању био непознат или општепознат писац.

И у овом броју Суштина поетике ће наставити сарадњу са младим есејистима, прозним писцима и песницима, али ће настојати да од заборава сачува све великане домаће и светске књижевности. Такође, часопис ће покушати да и код деце, објављивањем њихових радова, као и текстова прилагођених њима, побуди љубав према књижевности и стваралаштву, а тиме им усади и навику квалитетног трошења времена, као и препознавања правих вредности.

Уредник