Цртице из живота:

• Ти си моја ЗБИЉА (стварност)! Озбиљно (стварно) Ти кажем!

• Што је дан превидио, ноћ ће сном да надокнади!

• Не бринем се ја докле год Ти душа због мене зашушти као најфинија свила!

• Луч Твоје душе. ОдЛУЧно и беспоговорно.

• Умјесто бјелосвјетском политиком радије се бавим Љубављу.

• Једини "затвор" у ком се осјећам слободно јесте онај у Твом срцу!

• Облаци, ковитлац вјетра, туге, људи...комешање и не зна се исход. Крајичком ока видим сунчев зрак. Ти си. Знам да јеси. Добро је.

• Ноћна тмина, тишина и милина Тебе у моме сну.

• Има зима право на сунце баш као и моја душа на Твоје очи.

• Удобно сам смјештена у Твом загрљају! Куд ћеш већи луксуз од тога!

• Е, да сам Ти мирис у коси и пољубац на врату!

• Лакоћа постојања уз Тебе је само пропратна појава моје "тешке" и велике љубави!

• Можеш да ми честиташ самог себе. Празнујем Те душом.

• Ти си ми контекст! Молим да ме се тако и чита.

• Нисам Ти баш увијек при руци, али идем Ти на руку и лијепо Ти стојим под руку, а посебно волим кад ме држиш на длану, е, то је тек празник!

Трагови времена:

• Понекад је Срећа у спознаји да су све обале твоје ако ти је Љубав ријека.

• Увијек водим борбу са дјететом у себи. Буни се, плаче, жели, хрли свему што воли и кога воли. Никад нећу разумјети смрт што као ограда спрјечава загрљај. Радоваћу се сјећањима, шареним лептирима што продужавају Живот.

• Са јутром је као и са људима. Гледам да ли је сунчано, да ли пада киша, да ли ово, да ли оно, а у ствари, захвална сам што је свануло баш као и због драгих људи што су са мном, па били расположени, нерасположени овакви или онакви. Важно је да су ту. У мом јутру.