Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________18_


 Енеини дамари 







Пише: Енеа Хотић


Цртице из живота

  • Има Те у срцу више него што је по мјерилима памети добро, а премало колико Те срце иште.
  • Посипаћу Ти стазе златним прахом свега што Ти тако дивно желим! Их!
  • Шта да напишем о киши? Ништа, њено је да пада, а Твоје је да киснеш мојом Љубављу!
  • Јутро и ја. Вјечити савезници у Нашој Љубави. Оно свјетлошћу, ја топлином, милином - грлимо Те.
  • Не шкртари, спискај то срце своје на моје! Један је Живот! Их!
  • Моја Љубав Ти је широки друм. Ходај, гледај у небо. И тамо Те чекам.
  • Срећа је срећа! Шта зна срећа да ли је мања или већа!
  • Потамнило јутро да на ноћ личи. Хоће да Те сања.
  • Не брини, и мисли могу да чувају. Тебе ће моје.
  • Није важно шта ја хоћу. Важно је шта небо жели. А треба Нас овакве, плаштом Љубави умотане.
  • Сакрићу Те од сивог дана да ми бљештиш иза вјеђа. А дан к'о дан, нека га какав год!
  • Снага јутра је у сванућу. Моја у Твом загрљају.
  • Сви имају своје свјетове. У мом свијету видим Те као најјаснији одраз у бистрој ријеци!
  • Не постоји бивше срце.
  • Уморио ме дан. Вида ме Твој топли длан.
  • Твоја душа је звијезда у бескрајном плавом кругу. Моја водиља. (цртица из живота инспирисана Црњанским)

 



 
ДАЛЕКА ПЈЕСМА

Привидом мирна површина душе
брани се од таласа Твојих
и никада се толико не уплаших
сопствених зидова што гуше.

Као кад клица испод снијега крене,
сјај мог ока, срце из груди,
пространством непрегледних равница се будим,
стићи, стићи ћеш до мене!

Још Те само уздахом свијам,
ту си ми још одавно,
и све, баш све ми је равно
док из далеког пепела Нас клијам.

Можда касно је за велики лет
било и онда и сад...
Чујем добро знани душе Ти лепет
и једно сигурно знам: није то био пад.


 
  Трагови времена
  • Што више упознајем људе, све више схватам да су сунца у нама.
  • Што ти је човјек, чим мало сунца осјети, вјерује у чуда, снује, нада се и види, ама баш све види јасније.
  • Сјећање је дивна могућност да волимо заувијек.
  • Понекад је Срећа у спознаји да су све обале твоје ако ти је Љубав ријека. 
  • Увијек водим борбу са дјететом у себи. Буни се, плаче, жели, хрли свему што воли и кога воли. Никад нећу разумјети смрт што као ограда спрјечава загрљај. Радоваћу се сјећањима, шареним лептирима што продужавају Живот.
  • Има нешто чудно у људима. Инсистирамо на одговорима иако знамо да нам се увијек може рећи оно што желимо да чујемо. Па, ипак, упорно питам. И вјерујем.
______________________________________________________________