Срба Павловић, познати и признати српски афористичар, рођен је 24. 07. 1942. године у Малом Орашју. Поред сатире (афоризама) пише савремену и дечију поезију. Аутор 25 књига.

Живи и ствара у Београду.

• Добро је што неки заборављају шта су хтели рећи.
  Бог их чува.

• Кажу, па полижу - они који имају пасји језик.

• Само жена може да успе да неће оно што
  хоће.

• Не бисмо смели говорити народу да је стока.
  Како ће се та стока осећати?

• Песма их је толико понела, да их је ђаво однео.

• Суд доноси одлуке у име народа. На народу је
  само да иде на суд.

• Наш човек толико накриви шајкачу, да се стиче
  утисак да је прикривио главу.

• Мислимо својом главом, а то прелази границе
  наше компетенције.

• Потурају нам гласачке кутије, да бисмо испустили
  глас.

• Данас човек не може поштено ни у Дунав, да не
  кажу како га је неко свој погурао.

• Само ћутим и посматрам. Разумем се ваљда
  и ја у нешто.

• Државна застава је крпа од народа !
  

• Играње на врућој плочи, део је народног фолклора.

• Научили смо да мрдамо задњицом. Нисмо више
  обична гологузија.

 ¤