Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________3_





Песме за децу | Драгољуб Станковић




ДУШЕ  

Волим децу целог света,
Зар је важно које пути
Боже, зашто неком смета,
Што су бели,  црни, жути

Рађају се кô сви људи,
Ал` немају исту срећу
Свет им руку не понуди,
Па им често пале свећу

Питају се, душе мале,
Шта су јадни иком криви
Судбине су њима дале,
Да су клети, што су живи

А криви су што су гладни,
Цео свет их гледа голе
Богаташи баш сте јадни,
Деца вас за живот моле

А тако им мало треба,
Невине су душе чисте
Кора хлеба, парче неба,
Па ће Богу да користе


¤


ЗАЉУБИШКА

За њом скроз на скроз - поблесавио
Због ње  у школи, глупости правио
Из туђег дворишта јоргован крао
Али јој га, стидљивко, није дао.

Због ње се знојав, превртао ноћу
Нисам тачно знао, ни шта хоћу
Али сам знао, то сам добро знао
Да би за њу, чак, Звездин дрес дао.

Имала је за мене, увек осмех тај
Као да говори: ,,И ти ми га дај''
А ја се у њу, к`о мамлаз заћорио
Скамењен, ништа нисам говорио.

Био сам као везана врећа нека
Нисам знао шта ме даље чека
А онда, на једном школском балу
Она, за игру, позва ову будалу.

За плес сам имао две леве ноге
Играо сам горе од баба Роге
Њој то није баш ништа сметало
А мени се све у глави окретало.

Да ли ја њу, ил` ме је она крала
Први  ми је тад пољубац дала
О Боже благи, какав то беше дар
Што ми у глави направи дар –мар.

Тај пољубац наш, видели су сви
Рекоше: ,,Да видимо бар још три''
А у моме срцу врела крв ври,
Зацопано у Јелену из осмог три.

¤


ЧУДНА ПРИЧА

У сеоцу малом, далеко од крајпуташа
Почиње, за неверицу, ова прича наша

Ту се поток са рибама, уз брдашце креће
Одмах после лета, долази – пролеће
Шума никад не стари, и зелено листа
Тако је од увек, већ година триста

Загрлила тета лија, малу белу коку
Расхлађују  ноге, у бистром потоку
Кока зове гошћу , на ручак и пиће
Онда лија испраћа, у школу пилиће

Медвед чува кошнице, као што је ред
Нико не сме пчелама, да покраде мед
И кад види пчелу, да од зиме рида
Загрли је и са себе, топлу бунду скида

Жаба у таблићу, надиграла роду
Па је части сокићем, пију га у ходу
Рода прати жабу, пред вече у кревет
Да оде у снове, баш тачно у девет

Угостио мачку, расни џукац жућа
Од разних ђаконија, мирише сва кућа
Није им засметала, ни мува ни бува
Испред врата стражу, бела коза чува

У школу су сврачиће, испратиле свраке
А страшила пољска  дочекала ђаке
У том селу увек је, зрела свака њива
У воћњаку и зими, има слатких шљива

Ту година једна, шесто дана траје
А кокошка на минут, једно јаје даје
Да ли је то истина, или је све сан
О томе ћу да мислим, неки други дан


¤


ЛЕПТИР

На извору бистром, где сам руке прао
Један шарен лептир, на длан мој је стао
Из цветова пољских, сисао је мед
Па је дош`о да пије, као што је ред

Плашио се није, весео и чио
Махао је крилима док је воду пио
Гледао сам дуго, те предивне боје
Озарено лице тад је било моје

Тај шаренко лепи, имао је срећу
Као да је знао да му ништа нећу
Ни трепнуо нисам, да побег`о не би
Како бих ту причу испричао - теби!