Живе легенде | Ђорђo Сладоје
 Ђорђо Сладоје је рођен 1954. године у Клињи код Улога, околина Калиновика у Херцеговини. Гимназију је завршио у Сечњу, а студије социологије у Сарајеву у којем живи до 1992. године. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Друштва књижевника Војводине. Ради у Културном центру Новог Сада као уредник књижевног програма и главни уредник часописа Траг. Заговорник је става да лирске песме нема без емоције, а тежња му је максимално оснажити у песми интензитет најчистијег и најинтензивнијег доживљаја света, тј. дечјег доживљаја. Глас Сладојевог лирског субјекта иде у распону од скрушеног монашког гласа до сатиричног тумача изврнуте збиље. Сладојев поетски свет изграђен је на крхотинама патријархалне културе, особном и колективном искуству. Реч је и о непатвореном песничком гласу који везаним стихом поставља битна питања о разлогу и смислу бивствовања. Добитник
је бројних књижевних награда. Живи у Новом Саду. ШАПАТ ЖИЧКОГ БАШТОВАНА |
¤
РОЖДЕСТВО
И пада прво претпразничко вече
На долину која сва у сузи сјакти
Пастири уз ватру певајући клече
У јаслама тихо јечи Богомати
С истока за звездом благовесник ходи
За њим џелати у злокобном касу
И грану на гори засија на води
Злато и тамјан смирна свуд се расу
А има ли иког налик Спасиоцу
Док мрзне у души и по свету мете
Да згреје у Гацку утеши у Стоцу –
Ако се и тамо гласне неко дете
ВАВИЛОНСКА ФУСНОТА Једна глава - УПОРНА ЗЕБЊА Живнули живописци и просинули свеци Смеше се калуђери псалмопојци и чтеци Ко на крилима – баш су се размахали Нема ни трага – ко да си однео руком – Да су их до јуче били и јахали Они већ поју причешћују каде Праштају ономе што их је најжешће туко Парао мантије и смудио браде Моле се и за оног који је дробио свеће Газио камилавке пленио кандила – Бојим се да се олако с ума смеће Тај мрачни обичај некрштена сила И при том заборавља како Мркоје бије Уз ликовање руље у центру парохије |
