Томас Транстремер рођен је у Стокхолму, 1931. године. Након завршених студија радио је као психолог у поправној установи за младе деликвенте и бавио се образовањем особа са посебним потребама.

Надреалистичке песме о мистеријама људског ума донеле су Транстремеру углед једног од најзначајнијих скандинавских писаца после Другог светског рата.
Његове песме преведене су на више од 50 језика, а његово стваралаштво утицало је на песнике широм света, посебно у Северној Америци.

Добитник је бројних европских признања, а годинама је био у најужем избору за Нобелову награду коју је добио 2011. године.

Објављене књиге песама: 17 песама (1954), Тајне на путу (1958), Напола довршено небо (1962), Звуци и шине (1966), Баријера истине (1970), Стазе (1973), Балтик (1974), Баријера истине (1978), Дивљи пијац (1983), За живе и мртве (1989), Тужна гондола (1996), Велика загонетка (2004).

Умро је 2015. године.



ПРИЈАТЕЉИМА ЗА ГРАНИЦОМ

I
Јављао сам вам се тако шкрто. Али то моје неписање
нарастало је и нарастало као старински цепелин
и напокон умину на ноћном небу.

II
Сад је писмо у рукама цензора. Своју лампу он пали.
У блеску лете моје речи као шимпанзе на жеравици,
тресу се, смирују, и зубе показују.

III
Читајте између редова. Сусрешћемо се кроз двеста година
кад микрофони по хотелским зидовима буду заборављени
и напокон падну у сан, постану фосили.



НАПОЛА ДОВРШЕНО НЕБО

Клонулост духа прекида свој ход.
Страх прекида своју трку.
Крагуј прекида свој лет.

Нестрпљива светлост хрли даље,
чак и сабласти докаче по гутљај.

И наша платна се обелодањују,
наше црвене звери у прапотопским атељеима.

Све почиње да се сагледава унаоколо.
Стотинама нас излази на сунце.

Сваки људски створ је напола отворена врата
што у заједничку собу воде.

Недогледно тле под нама.
Искри вода међу стаблима.
Језеро је Земљин прозор.

