КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

 У  савременом  југословенском  пјесништву  за  дјецу  има   пјесника чије  се  јављање  у часописима  мјери  деценијама, а  број  њихових књига не  прелази  бројку  један. Мучне  издавачке прилике  безизгледне  су  за недовољно  сналажљиве  ауторе. А сналажљивост  је  често  једини потребан квалитет  за  објавити  књигу. Према  Станку  Ракити  се  ни  критика није много  боље  понијела. Тако је његов  стваралачки  рад  још  недовољно  освијетљен  иако  је   домет  поезије  овог  пјесника висок  и  значајан.

Пјесничка  збирка  Нигдје  краја  свијету  прва  је  и  засад  једина  књига  Станка  Раките. Она одаје  суптилног  лиричара  који  се  успио отхрвати утицају   испразних  орјенталних  иреалности, прпошној заводљивости  и  лијепој благоглагољивости једне струје у савременој босанскохерцеговачкој поезији  намијењеној  најмлађима.

Оно  што  налазимо  код  Раките  то је  пупчана  веза  са  стварним, постојећим, реалним  животом  и у  том  свакидашњем  животу  откривање поетичног, његовање  љубави  према  дјетету  и  према  животу оваквом какав  он  јест, без  његовог  уљепшавања. Ту  лежи  битна  разлика између Ракитиног пјесништва и оног опојног босанскохерцеговачког које је готово  потпуно застранило, побјегло у снове, у нека Шехерезадина сребрнаста испредања лажних  самообмана, свело  све боје  на  једну једину, плаву, и  варирањем  њених  нијанси  осиромашило колорит  у  његовој  основи, животу  дало димензије  лажне  љепоте  и нестварности, а  дијете  покушава повести   путем  опасног  уљепшавања стварности, бијега  од  истине, путем лагане, прозрачне  и  обмањиве романтике.

Ракита  је  један  од  изузетака  међу  пјесницима  за  дјецу  у  БиХ  и  по приступу  стваралаштву, по стваралачком  чину,  по  тематском избору, по спектру и љепоти тема, по техници и начину њихове обраде,   по течном изразу, без  исфорсираности  и  наметљивости.

Ведрина, лакоћа  казивања, једноставност  и  чистоћа  мисли  и њиховог   изражавања, то  су  битне карактеристике  Ракитине  поезије. Његов  стих тече природно, чист и јасан као горски поток. По томе је његово значење у  нашој  сaвременој  поезији  за дјецу  незаобилазно.

Ракитино  казивање  је  смирено, дисциплино-вано, лагано, доброћудно и  добродушно. Он  је  пун разумијевања,  узвишене  доброте, љупкости, хуманог, очинског  односа  према  дјетету. Ширина  је присутна  у сваком његовом  стиху, у  његовој  мисли,  у  односу  према дјеци  с  којом  живи, међу којом ради и о којој пише. Он  као  да поручује, не  дјеци, њих  треба   разумјети, он  поручује  нама одраслима чији  су  послови везани за најмлађе: све  се  може  и  све  се треба уредити  на  лијеп  начин, пријатељски. То  је  онај прави  пут, то  би морао  бити  савремени  приступ  дјетету, другарски, топао, без осуђивања. А  Ракита  као  да  је  дјецу  у  свему  већ  унапријед разумио  и  све   им  већ, унапријед, њихове  неподопштине  опростио.                                

Три дјечака - малишана
разиграна, насмијана,
кроз село су прошетали
смијех сијали,
смијех сијали ...
(СИЈАЧИ СМИЈЕХА)

Понављање  ријечи  и  стихова  чест  је  случај  код  Раките,  али  с  тим  он  само појачава казивање. Структура пјесме му је неуобичајена, избјегава шаблоне, ломи  њене  класичне  оквире  и пренебрегава  их. Слобода форме  је оно  према  чему  се  односи с  много  уважавања. Тиме  он  не спутава ни   своју  ни  дјечју  машту, оставља  јој  широк  и дубок  простор,  границе произвољне и отворене. Ломљен стих код  њега је нормалан,  римовање изванредно, а музика неуобичајена, лијепа и нова.

Иако  му  теме  знају  бити  стандардне, често  присутне  и  код других пјесника, он  бира  свој  угао проматрања, обраду  врши  на оригиналан  начин па  његово  остварење  изгледа  ново,  досад непрочитано.

Свијет у који нас Ракита  уводи  није  урбана  средина. Примјетљиво је  да је занемарио  градско дијете  и  то  је  озбиљан  пропуст,  јер  данас  је  градске  дјеце  већ  више  него  сеоске, а  биће  је  све више, наше друштво  постаје урбано  друштво. Ракита  је  готово  искључиво  пјесник  села. Потпуно, и тематски  и временски  окренут  је  дјеци  чији  узраст  не  прелази  четврти разред  осмогодишње  школе. Његов  свијет  чине: пчеле, лептири, цвијеће, птице, дјевојчице  и  дјечаци, дједе  и  баке, војници, пушке, топови, снови, радост, свјетлост, балони, ланад, зечеви, срне, ђаци  прваци, вјетар, снијег, прољеће, прољетни мјесеци, коњи, зеленило, брегови, боје, пољане, алеје, паркови, лугови, цвијетњаци, плес, празници, сагови. Тај  разноврсни  свијет се  одликује  богатством  боја  и  њихових  нијанси, љепотом  и  добротом, букти од  полета  живота, пун је безазлености и пријатељске толине.

У пољу цвијеће расцвјетало
сваки жути цвијет – сунце је мало.
Сваки плави цвјетић – неба је дјелић.
Сваки цвијет црвени – звијезда је сјајна.
Сваки бијели цвијет – искра је дана.
(ЦВЈЕТОВИ)