Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

<<назад                                                                                                                                                             _18_
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Песме за децу | Јелена Глишић

ВЈЕТРИЋ НЕСТАШКО

Вјетар је дувао једнога дана,
преко кровова и преко грана.

Ма, није то дување било обично,
не видјех ништа ја томе слично!

Негдје би десно да лети врабац,
ал' вјетар брзо мијења му правац.

Негдје би лијево да скрене куче,
ипак ћеш десно - вјетар фијуче!

И не знам како не би га стид -
залијепи једног миша за зид!

Шта да је тада наишла мачка,
шарена, спретна, репа дугачка?

Мишу од страха срце би стало,
ал' брзо би опет и закуцало.

Јер би на неку другу тачку
однио вјетар госпођу мачку.

Још свашта могло је да се збије,
да тата вјетар стигао није.

И свог несташка право кући,
послао љуто дувајући.

Успут је врло културан био,
свима се редом извинио.

Мишу због зида, врапцу због лета,
кучету због наглог заокрета!
▼▲

ЧУДНО СЛОВО

На листу папира
родило се слово,
из азбуке није
него неко ново.

Линија му једна
баш личи на А,
кад погледаш боље
кȏ да број је два.

На једну се страну
накривило врло,
или дува вјетар
ил' га боли грло.

Ал' како кад знамо
слово грло нема,
а ни вјетар није
узрочник проблема?

Ма, криве су за све
ове словне муке
једне врло мале
и невјеште руке!
▼▲

ЗВЈЕЗДАНА ТАЈНА

Моли Маша звијезду сјајну
да јој ода своју тајну.

Зашто мора сваке ноћи
нека од вас мени доћи?

То и није нека тајна,
насмијеши се звијезда сјајна,

Јер звијездама циљ, је зна се,
у сну дјечјем да се скрасе.

▼▲


ЈАНКОВ САН ИЛИ ЈАВА

Данас је Јанку из другог два
дан врло чудан био,
па се још пита да л' то је стварно
ил' све је само снио.

Још јутрос њега, у рану зору,
пробуди чудна вика,
под прозором свађу водише жучну
врабац и мачак Жика.

Да л' је за доручак тог јутра јео
јаја ил' мармеладу,
не би се Јанко сјетити могô
ни да му даш чоколаду.

Тек је у школи посебна прича
била овога дана,
умјесто књига донио он је
килограм жутих банана.

А кад се кући враћао збуњен,
лишће што вјетар носи
мјесто за игру нашло је себи
баш у његовој коси.

И док је навече у топлом кревету
поспане трљао очи,
звјездица једна, несташна, мала,
право на орман скочи.

Од сјаја њеног у трену заспа
а да л' је будан и био,
остаће тајна да л' бјеше стварно
ил' Јанко све је снио.
▼▲

НЕОБИЧАН ПУЖ

Био једном један пуж,
али мораш то да знаш,
на друге пужеве личио није,
личио није – није баш!

Зачас би вам тај господин
на крај шуме отпузао,
у чему се тајна крије,
нико није рећи знао!

Јурио је преко пања,
преко зида, преко крушке,
преко лишћа шушкавога
ил' поспане неке њушке…

Чак се и зец забринуо,
хватао за дуге уши,
зар титулу брзог краља
тај ће пужић да му сруши?!

Ал' баш пужа за то брига,
ено њега пољем жури,
на питања како, зашто,
он намигне и одјури!

Или сан је или јава,
ни ти сада то не знаш,
ал' најбржи он је био,
био пуж је - био баш.