У великој сали Културног центра Рума 20. маја 2016. године одржана је свечана академија којом су званично почели шести по реду Дани словенске писмености и културе. СВИХ ШЕСТ Румљани су изнели на својим плећима, а што је битно, ове године је Рума не само учесник него и домаћин (што се мења сваке године) – зато је стигла и песмом успешно поздравила публику певачка група “Звоница”, Омск, Русија (Румљани су проршле године били код њих и одлично примљени са својим музичким програмом). Програм свечане академије састојао се из два сегмента. Најпре је учеснике и госте поздравила Марија Стојчевић, заменик председника општине Рума, која је покровитељ ове манифестације. Поздравну реч казивао је протојереј Сретен Лазаревић. Манифестацију је званично отворио Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, а овогодишњи беседник је био Милета Аћимовић Ивков.
У културно уметничком програму учествовали су оркестар хармоника ОМШ ''Теодор Тоша Андрејевић'', АНИП ''Бранко Радичевић'' и гости из Руске Федерације, певачка група ''Звоница'' из Омска.
ПРОГРАМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
20. мај - СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ, Велика сала КЦ, учествују Оркестар хармоника ОМШ ''Теодор Тоша Андрејевић'', певачка група Звоница из Омска (Русија) и АНИП ''Бранко Радичевић'' 22. мај - Пројекција филма Борис Годунов, Мала сала КЦ 23. мај - Проф. др Јерко Денегри: КАНДИНСКИ И РУСКА АВАНГАРДА, Читаоница Градске библиотеке 24. мај - Проф. др Мило Ломпар: ДРАГИША ВАСИЋ И РУСКА КЊИЖЕВНОСТ, Читаоница Градске библиотеке 25. мај - Проф. др Љубинко Раденковић: СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈА, Читаоница Градске библиотеке 26. мај - Проф. др Драган Стојановић: БРАЋА КАРАМАЗОВИ, Читаоница Градске библиотеке 27. мај - Проф. др Миодраг Сибиновић: О ЈЕСЕЊИНУ, учествују Хелена Станисављевић, гитара и вокал и певачка група Звоница из Омска (Русија), Хол КЦ | ▼▲ На манифестацији су прочитане и две песме потписника ових редова из књиге Паника граматика. ВУКУ У СПОМЕН Векови пролазе... Ти мудрујеш, Вуче, Уз далеки ехо јуначких гусала... Крепког старца гледам како брке суче, Србија га роди, неука и мала – Тог генија слова и визионара. Епохалне мисли утисну у књигу, Фраза није: Вук је лик револуционара, А поље му бојно та азбука стара. Нова слова блесну – Вук пребрину бригу! Од чобана малог, бистрога детета, Вук постаде доктор универзитета. Ишао је ногом хромом кроз науку Ћутке досегао дугу славолуку. Као да још чујем стару „бекавицу“, Анђеоска слова у Троноши вечној – Радо Вук читаше стару ћирилицу, Ал’ не оста дуго у црквици срећној. Џагара му беше за учење место, Ипак, за козама он иђаше често... Ћирилица поста слова савршенство. ▼▲ ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ВУК (беседа у стиху) Питаху Тршићанина Вука: ‒ Каквијех писмена има азбука? Старина брчине мудро засука и речи сложи кô капи кише: ‒ Непотребнијех кривуља је више но у гори чарној ̓ ајдука!
‒ И баба Смиљана се лаћа да пише: дебело јер, ижица... благо мени! Тешко уздише док пише и рише славеносербски, рускоцрквени... Како коме напамет паде, без словарице преплиће, везе већ као стиже и како знаде – све саме црте, куке и резе. ‒ А зна ли, Вуче, неко да чита и нађе себи духовна лијека!? ‒ Ех, бекавицу ђак сриче, муче... У десет србијанскијех нахија једва ћеш писмена наћи човјека! Од старијих – тешко ко знаде живи! Кад неког питаш за слова, врат криви, зноји се, мучи од старих писанија: „Ух, шта ме снађе, куку довјека! Списатељство ми нимало не прија!“ |