КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

      

   Мирослав Мишо Бакрач

Рођен је 1940. године у селу Горанско, општина Плужине, Црна Гора.

Пише поезију и прозу (романе, приче, записе...) за одрасле.

Председник је Удружења писаца Чегар Ниш и главни и одговорни уредник часописа Сретања УП Чегар Ниш.

Живи и ствара у Нишу.

ПРЕД СТАРОМ КУЋОМ

Трунуо је орах иза куће

После очеве смрти и он је пао

Израсте из црног прага пруће

Вук живота речи је клао.

Ратко Делетић

Стигох у село са далека пута

кад сеоски петли најављују свануће.

Крај плота трошног што брани имање

трунуо је орах иза куће.

Зидине старе без дрвеног крова

под којим је велики део живота стао,

знао сам раније, неко ми је рекô

после очеве смрти и он је пао.

Погледом гутам пустош без живота,

у мени умире снага и прегнуће.

Засузих кад видех како несметано

израста из црног прага пруће.

Немо посматрам омеђину стару,

дах у грудима од бола је стао.

Осјећам немир у срцу и души

Вук живота (моје) речи је клао.

ДРИНО ВОДО

Низ стрме брежуљке правећи кривине

Ти се хуком ломиш кроз пределе раја

И литице налик муци дедовине

Сва у таласима  предачког одсјаја.

Милутин Савчић - Несмирајна Дрина

Немирна реко, кô  судбина моћна

Вековима журно носиш чар дивљине

Бучна, пенушава ко да негде хиташ

Низ стрме брежуљке правећи кривине

Волим твоје таласе што грле облутке

Кренула си отуд из мог родног краја

Вечито немирна, ћутдљива и дивља

Ти се хуком ломиш кроз пределе раја

Сведочиш истину из времена прошлих

Из новијег доба и наше давнине

Кроз шипражје густо, лугове и стење

И теснаце налик муци дедовине.

У теби се огледају небо и облаци

Што мирно броде изнад твога раја

Ко шарена слика колоритних боја

Сва у таласима предачког одсјаја.

ПУСТИ ДА ПЕСМА ОДСПАВА

Више ми нису потребне речи, треба ми време;

Време је да сунце каже колико је сати;

Време је да цвет проговори, а уста занеме;

Ко лоше живи зар може јасно запевати;

Бранко Миљковић - Песма за мој 27. рођендан

Слутим смисао што се из твојих песама излива;

Написати песму о лепоти претешко је бреме;

Не могу у песму да уђу све речи којима се снива;

Више ми нису потребне речи, треба ми време.

Над твојом песмом царују магле непрозирне;

Док смишљам речи густа ме магла прати;

Светлости иштем у сенци жеље немирне;

Време је да сунце каже колико је сати.

Збуњен пред речима твојим што на код космички личе;

Пребирам по смислу тражим за своје семе;

Притискају ме немири  што празнини сличе;

Време је да цвет проговори а уста занеме.

Схватих: остави перо и пусти песму да одспава;

Није време данас да се смисао схвати;

Данас ми није до песме, није прилика права;

Ко лоше живи зар може јасно запевати.

ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ

Те бисере посуте што нам земљу красе

потомству с љубављу од предака славних

са којим циљем и намером зна се

светлост су вере и наде из времена давних.

Дођох да обиђем лавре Фрушке горе,

манастире дивне што нам шаљу гласе

божанскога мира и светлости свете,

те бисере посуте што нам земљу красе.

Ко драгуљи расути пропланцима родним

правили их преци из времена давних,

направише благо велико и сјајно,

потомству с љубављу од предака славних.

Под теретом силе која је притиска

док је српска вера борила се за се,

наши славни преци оставише спомен,

са којим циљем и намером зна се.

Данас расути у питомом рају

по обронцима гора као светлост сјајних,

пуне нам душу поносом и славом,

светлост су вере и наде из времена давних.

Глоса (шп. glosa) је песма променљиве дужине. Састоји се из два дела: почетног текста који је у форми кратке песме и глосе, која представља коментар на тај текст. Текст представља неку песму која већ постоји (део неке романсе, пословица...), док глоса садржи онолико строфа (углавном су у питању десиме) колико стихова има тај текст.