Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                             _3_
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Ту око нас | Милена Дрпа



     
          Милена Дрпа

Рођена је 14. јуна 1950. године у Горњој Слатини код Шамца. До септембра 2014. године радила је као наставница српског језика. Добитник је признања ''Најдражи учитељ'' (Београд, 2003. година).

Пише поезију, поезију за децу, прозу и хаику. Објављује у многим часописима широм региона. Заступљена је у великом броју зборника. Добитник је већег броја књижевних награда.

Објавила је пет самосталних књига: две збирке песама, збирку приповедака, збирку песама за децу и збирку хаику поезије.   

У свом граду је пре петнаест година основала Омладински књижевни клуб ''Младост'' и њим до данас руководи. Клуб ради веома успешно. Иначе, цео свој радни век, уз рад у настави, посветила је раду с младим песницима.

Члан је Удружења књижевника Републике Српске од априла 2013. године, а активно је укључена и у рад неколико књижевних друштава широм региона.

Живи у Модричи и Београду.



ПЈЕСНИК

Носи са собом
гомилу својих препуњених ковчега.
Провлачи се између тренутака
који се привију уз његове мисли.
Окачи му се по погледу
милион сличица живота.
Усели се на скривене путеве душе
ко зна колико уздаха и питања.

Кад се повије под својим теретом,
одлучи се за тајне сусрете са пјесмама.

Дијелећи дисање са стиховима,
претаче накупљене терете
у грађевине за чување свега постојећег.

На крају
загрли своју грађевину
рукама које нико не види,
одахне и припреми се
за нови сусрет са животом.
▼▲

ОСТАНЕШ САМ

Прво буде све узбуркано
и зашарени се.
Прави шарени вашар живота.
Сви се 
однекуд смијеше.

Мислиш како ти поручују
да им треба твоја рука
и твоја ријеч.

Умножиш срце
у милион примјерака.
Разбацујеш га 
на више страна
него што их постоји.

Чини ти се,
живиш хиљаду живота,
с толико те
звонких откуцаја
срце у висине понесе.

И не примијетиш
како се брзо угасе све звијезде.
Како се све угаси.

Наслониш преварено срце
на празнину
и у чуђењу и невјерици
останеш сам.

Останеш сам.

▼▲


ИЗМЕЂУ ОВИХ И ОНИХ

Душа их као збуњена птица
разврстава на ове и оне.

Онима окреће леђа
и бјежи
тражећи прилику
да зидом пресијече простор
и умири се
изван загушљивих празнина.

Ове чува..
И не погледа их
приjе него што поглед 
ишчисти од трња..
Не сања да их додирне
док прсте не омота свиленим концем. 

Када обави унутрашње спремање,
она збуњена птица у њој
провири између слабих откуцаја
и са страхом замахне крилима
да провјери
има ли снаге за заједнички лет
барем са онима
са изабране стране.
▼▲

ПОРАЖЕНИ ИСТИНОМ

Само сам рекла: љубав
и свијет се кроз тристa капија отварао.

Само сам рекла: живот
и потекло је хиљаду моћних ријека.

Само сам рекла: нада
и све су се стране свијета
у тишини предале истоку.

Кад је пут зашао иза окуке,
питала сам се
гдје се све изгубило,
зашто се ћути,
је ли ово опијело
скретању на погрешне путеве.

Погледала сам 
у људе збуњене и зачуђене
и кад се десио одговор,
поражени истином,
окренули смо се
и у невјерици разишли
својим новим путевима.
▼▲

ПОСЛИЈЕ СВЕГА

Чуо се хук из тамних дубина ријеке. 
Пјевале птице из шума 
што се хватају за облаке.
Кључали извори испод зачуђеног камења.

Сваким путем неко долазио.

Наједном,
провириш из своје преузете даљине,
препознаш глас,
стресеш се,
па тај глас кукавице,
то је  твој
изабрани глас.