http://www.knjizevnicasopis.com
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                                32 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Три сонета | Милена Ћировић



ОЖИВЉАВАЊЕ 

Цео дан чух ветра снажне јауке
О прозор ми лупа, проваљује свуд
Бесни, махнито тражећи тренутке
Узавреле страсти, мењајући ћуд.

Наједном тишина, примирје и мук
Сенка на зиду у угао стала
У уму сад тутњи, пиштаво ко ћук 
Чују се удари  поноћних вала.

И бију тако звонко дамари сна
Усковитлани жељом, будном надом
Да се подигне сам Феникс са дна

Оживи све упокојено јадом.
Да распири пожар у дивљој крви
Заблуди жилама, пенуша, врви.


СЛАБОСТ ДУШЕ 

Господе, не замери људској слабости
Кад из душе бол потече ко извор – слан
Срце je пуно безмерне захвалности
Теби, који нада мном бдиш и ноћ и дан.

Само тек у трену човек слаб постане 
Ал` молитвом се огањ гаси, душа снажи
У распећу спасен разум одустане
Да у жучи смисао живота тражи.

У теби је симбол, сва љубав и вера
Причест духа нашег чистоте је мера.
Непорочна ти је небеска белина.

Истина си и светлост нашем виду
У којем се чује божанска тишина
Пут нашег спасења ка ком многи иду.


УМИРУЋИ ПЕСНИК 

Ноћи над брезама дижу се високо
У недохват иду бежећи уз гране
Док од некуд на њих гледа жуто око
Гори истим сјајем од пожуде давне.

Сад уз врисак стиха већ мртвог песника
Јечи гора, а мудрост нам шаље небо
 
У капима кише заробљеног крика
Разбаштињен сан је слутњама прозебо.
 

Безброј нежних мисли у песми је снило,
Дрхтаве и чедне љубави безнадне,
Палом тмином душе рашириле крило
 

Летеле презрене у неповрат, гладне.
Даљином одлазе, јече нестајући
Дар птицама што умиру певајући.



О ПЕСНИКИЊИ


  

Милена Ћировић

Рођена је 22. августа 1967. године у Шапцу, где је завршила гимназију. Несвршени je студент немачког језика и књижевности, јер је, након две године студија, љубави дала приоритет, и стекла породицу. Запослена је у Основном суду, Шабац, у Судској јединици у Богатићу. 

Писање песама за њу је занимљиво путовање кроз снове, чаробни штапић за остварење неостварених жеља. Објављивала је у неколико зборника, у електронском часопису Суштина поетике и још понегде. Своје прве песме сабрала је у књизи Тајна осећања, покушавајући да открије читаоцу тајновитост дубине људске душе и укаже да је љубав спона не само човека са човеком, него са свим што постоји.

 У свом животу сјединила је песму и музику као члан мешовитог хора Мачвански у Богатићу.

Живи у Богатићу.