ОЖИВЉАВАЊЕ
Цео дан чух ветра снажне јауке
О прозор ми лупа, проваљује свуд
Бесни, махнито тражећи тренутке
Узавреле страсти, мењајући ћуд.
Наједном тишина, примирје и мук
Сенка на зиду у угао стала
У уму сад тутњи, пиштаво ко ћук
Чују се удари поноћних вала.
И бију тако звонко дамари сна
Усковитлани жељом, будном надом
Да се подигне сам Феникс са дна
Оживи све упокојено јадом.
Да распири пожар у дивљој крви
Заблуди жилама, пенуша, врви.
СЛАБОСТ ДУШЕ
Господе, не замери људској слабости
Кад из душе бол потече ко извор – слан
Срце je пуно безмерне захвалности
Теби, који нада мном бдиш и ноћ и дан.
Само тек у трену човек слаб постане
Ал` молитвом се огањ гаси, душа снажи
У распећу спасен разум одустане
Да у жучи смисао живота тражи.
У теби је симбол, сва љубав и вера
Причест духа нашег чистоте је мера.
Непорочна ти је небеска белина.
Истина си и светлост нашем виду
У којем се чује божанска тишина
Пут нашег спасења ка ком многи иду.