●
ЧОВЈЕЧЕ - БРАТЕ
Бездушне звијери
по земљи ходе,
корак им базди
на смрдљиве стопе.
Из уста њихових
извире отров,
те земљу твоју
са њиме шкропе.
Докле ћеш стајати
човјече брате?
Зар ћеш да пустиш
да газе гробове?
На кости твојих
предака славних
излију своје
гњиле дробове?
Подигни главу,
устани горе.
Немој да чекаш
човјече брате.
Крени да браниш
ту свету земљу,
коју су звијери
почеле да блате.
Има у теби још
нечег људског,
у теби тече
предака крв,
ако сад клекнеш
пред пошасти овом
(п)остаћеш само
смрдљива стрв.
●
ЗЕМЉА И ЖЕНА
Судбински везане извором живота,
блажена, чедна, плодна, поштена,
добра је само док пород даје
мајчица и мајка, земља и жена.
Сијеку јој косе, кидају жиле,
гласа не пусти, сва унакажена
ломе јој кости, утробу ору
све то прећуте, земља и жена.
Ударци боле, ријечи још више
увијек се дигне, када је згажена,
пркоси вјетру, киши и болу
док ћути и трпи, земља и жена.
Сурову истину болно је признати
ал' ако ћутимо гријех је већи,
и није тешко скупити храброст,
погнути главу и тихо изрећи:
Опрости Мајко, опрости Земљо!
Опрости Мајко, опрости Жено!
●
О ПЕСНИКУ
Милоје Томић – Микица
Рођен је 1977.
године у Пљевљима, где је завршио основну и средњу школу. Пут га потом води у Тиват,
у ком проводи десет година, да би свој животни брод, усидрио у Панонском мору.
Прве песме
писао је још у основној школи, а потом је уследила дуга пауза. Писању се вратио
пре две године и тренутно ради на припреми материјала за своју прву збирку.
Живи и ради у
Сомбору.
