http://www.knjizevnicasopis.com
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                                  6 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Белоруска поезија | Владимир Караткевич
Песме са белоруског превела и животопис песника приредила Дајана Лазаревић 



ЖИВОТОПИС ПЕСНИКА

 

  

Владимир Караткевич (1930, Орша – 1984, Минск) – белоруски совјетски писац, песник, драматург, сценариста и публициста, класик белоруске литературе и једна од најсветлијих фигура белоруске литературе 20. века. Први белоруски писац који је употребио жанр историјског детективског романа.

Стваралаштво Владимира Караткевича одликује се романтичарским управљањем, високом уметничком културом, патриотским поносом и хуманизмом. Значајно је обогатио белоруску литературу у жанровима и темама, испунивши је интелектуалним и филозофским садржајима.

Караткевич је завршио филолошки факултет КГУ имена Т. Г. Шевченко 1954. године. У периоду од 1958. до 1962. Караткевич је похађао курсеве Више књижевности и писања сценарија на Институту за кинематографију. Занимала су га историја, народна култура, легенде и предања, светска књижевност и драматургија. Своја прва дела почео је да пише у студентским данима.

Најпознатија дела Владимира Караткевича су: Дивљи лов Краља Стаха (историјско детективски роман), Седа легенда, романи: Класје под српом твојим, Христос се приземљио у Гродни, Црни замак Олшански и есеји: Земља под белим крилима.

Професор Иван Чарота је две Караткевичеве песме уврстио у Антологију белоруске поезије (Анталогія  беларускай паэзіі, Мінск, 1993), а на српски језик их је превео Миодраг Сибиновић (Антологија белоруске поезије, Београд, 1993). Антологија је доживела и друго издање, 2012. године, у издању Српске књижевне задруге, под покровитељством Амбасаде Белорусије у Београду и Беларус Агропанонке у Новом Саду.

Историјско – детективски роман Дивљи лов краља Стаха на српском језику се појавио 2007. године, у издању Paideia – е, у оквиру збирке Библиотека Маштарије. Са белоруског језика роман је превео Андриј Лаврик.



СТИХ НЕЗАШТИЋЕН И НЕЗАУСТАВЉИВ 

Стих незаштићен и незаустављив,
Слаб је – штит једини, верни.
Неће никад нестати песник,
Јер живи у вечитој песми.

Када једном пођем из долина,
А нисам најлепшу причу завршио,
Божји свет мене ће поновити,
Као што ме је много пута поновио.

Као мора, звезде и језера,
Који у вечности трају вољно.
Свет је великодушан.
Свет ће мене поновити...
Па, ако не свет,
Онда Белорусија. –
Мени је – довољно.

 
ЛИШЋЕ

Јесен је прошла шумарцима,
По маленим ражаним њивама,
Црвеним обрисима
Лишће је шуму ранило.
Погледајте на земљу златну,
Нежну, тужну и чисту,
Нека тумара по њој
Ваздухом лишће подигнуто.
Лишће танким капима.
Бакар плута по језерима,
Туга у небу магловитом...
Као песма, са грана слеће
Лишће, лишће,
Злаћано лишће.
Стотину листова,
Десет листова,
Један лист.
заувек живи.


НАД БЕЛОРУСИЈОМ БОГ ЖИВИ

"Над Белорусијом Бог живи" –
Тако каже мој народ прости.
Ту истину потврђује  роса на трави
И звезда плес вечни.
Ту истину потврђује
Упорност таласа,
И завет предака,
И златни челик језика,
И наших мисли свет.
Ту истину потврђује
Све изнова и изнова
Свим судбинама, –
Нека се полако –
У облацима храстова,
У дугиним ватрама
Купа наша земља.
И пусти да ме одведе
Друга крв,
Што тражим,
Као син пасји –
А нигде нема
Вернијих пријатеља
И лепших жена.
Овај крај отворених душа и врата,
Овај крај –
Твој дом и црква...
У нас је река двадесет и више хиљада,
Језера једанаест хиљада.
Имамо шта да попијемо,
Са олука лије,
Чиме поље своје да окрепимо,
А ако треба, имамо где
И непријатеља да утопимо.
А то знање у цркви не живи,
Већ у свакој живој глави:
"Над Белорусијом Бог живи..." -
И нека га, нека живи.
А ако пошаље на нас казну и гнев –
Па, шта ћемо, – опет смо са њим:
У врху најдебљег дрвећа
Муња са неба бије.
 
У врху малог и ситног дрвећа
Муња никада не бије.
 
И о томе пева славуј сваки
Росним цвећем у родној трави:
"Над Белорусијом Бог живи", –
И нека, нека заувек живи.



О ПРЕВОДИОЦУ

 

Дајана Лазаревић

Рођена је 12. марта 1993. године у Шапцу. Завршила је гимназију у Шапцу и основне студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду 2016. године. Тренутно је на мастер студијама.

Говори на енглеском, немачком, руском и белоруском језику. Бави се писањем поезије и прозе на српском и наведеним језицима. Објавила је три збирке песама: Кроз простор и време, (2011), Стазе звезданог бескраја, (2012), Странац, (2014), роман Магловити пут талената, (2015), и збирку прича, песама и фотографија: Отац Арсеније – Сећања на духовног оца, (2016).

Живи у Београду.