http://www.knjizevnicasopis.com
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                                36 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Песме пролећу | Споменка Денда Хамовић



ПРОЛЕЋЕ

Сунце загрли крошње у пролећу   
Птице цвркућу у шуштавом лишћу   
И гласови се шире зрења среће    
Живот у осмех пролеће огрће       
    
Расцвета се цвеће, певају птице  
Шири се у ружу огњену сунце      
И класје греје да у пољу зрене  
Од пролетњег зрења живот нам сине    

Птичија песма заљубљене греје   
Срца се стопе – љубав семе сеје 
Лед се топи, све ври, цвета срце 
Пева природа – долете селице   

НИКАД НЕ КЛОНИ    

Весела сам мала скривалица
У души ми лети јато птица   
У грудима нечуј бурно куца  
Пролећно семе зри у мислима
Расте и дира небо латима 
  
Кад ме маме предели опасни
И лати разнесу ветри снажни  
Посеју ми ново семе несни  
Од жудњи клија и небо дира  
Пролеће ново мисли ми шара   

Завијоре се мирисне круне 
Душом разлете птице радосне
Јер јаче су од снаге олујне
Перје им се паунски шарени –
Снаго срца никад ми не клони!          
ИЊЕ ПРОЛЕТЊЕ

Поломљен прозор суза отвара    
Ледни су прсти, у оку је бура      
Срце из иња у коси снева 
Северац по годинама дува 

Пролетња ливада зрије из сна
Месечином је цела окупана 
И плешу разбехарале сене 
Врисак у срцу време не вене
 
Златни дани су сви покошени   
Из стрњишта замиришу сетни
И младо класје из ока тече 
Да камену кору хлеба сече


АПРИЛ У БЕОГРАДУ

Април се прикрада тихо, снено
И своја недра шире му крошње
Да их обуче у рухо мирисно 
И ушарени голети зимње
   
Април ледне граду буди груди
Из погледа кишне брише свице   
Златна зора свања, песма руди
Топле мисли лије, поји срце 
  
Април сипа сунце на ливаде 
И расте меки тепих зелени   
А ђурђевак грли нежне раде 
Љубице маме, цвет им мирисни
 
Април је сплавове окитио
Док Дунав своје шапуће тајне
Да Саву је душом увек грлио
И кад зима чавле кује ледне 

Април је чаробњак лепи вешти
Очара природу, цврчке, птице
Раскрави реке, риба се мрести
Живот ври из земне воденице





О ПЕСНИКИЊИ

 

  
Споменка Денда Хамовић

Рођена је 23. фебруара 1955. у Мостару. Прве песме су јој објављене још у основној школи у мостарском листу Слобода, а онда настаје период писања само за своју душу. После дугог времена ћутања песме и приче су јој прво објављене у књижевном часопису Суштина поетике, а потом и у другим часописима: Звездани колодвор, Сретања, СизифСцена Црњански, новинама Српски глас из Аустралије, заједничким збиркама поезије, поетским сајтовима, порталима, зборницима, лексиконима. Члан је неколико књижевних клубова.

Има објављену збирку поезије На крилима лептира (2015).

Од 1992. живи у Београду.