Суштина поетикеЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT
<<насловна ISSN 2334-9417
○Три песме○ ○Речи умирања○ ○Из мог угла○ ○О младима је реч○ ○Пајадор○ ○(Не)завршене приче○ ○Прича из заумља○
○Заборављени песници○ ○Еротска поезија○ ○Поезија наших дана○ ○(Не)везане мисли○ ○Афоризми○ ○Критика○
○Осврт○ ○Четири песме○ ○Небеским платном○ ○Есеј○ ○Одломци које памтим○ ○Прва шанса○ ○Испод пера○
○Поезија за децу○ ○Поглед○ ○Књижевна студија○ ○У ретровизору○ ○Да не заборавимо○ ○Подсећање○
○Поезија за децу○ ○Поглед○ ○Књижевна студија○ ○У ретровизору○ ○Да не заборавимо○ ○Подсећање○
Уместо речи уредника КОЛОНА СЕНКИ Путују људи сенке данима путевима стида овај брест пред кућом хлад је наш рекоше им ножем ватром крвавом шаком рекоше ћутањем код очију слепог света путују људи сенке путевима стида с веригама око врата и огњиштем у очима безнађем ово лето није ваше у мирису јерибосне рекоше им чизмом у ребра кундаком у слепоочницу рекоше им ђавољом силом у дан свети путују људи сенке годинама путевима стида јерибосне више не миришу ни тамо ни овде рекоше им 4. августа 2017. Анђелко Заблаћански
|  У спомен великану
 Ђура Јакшић
ОРАО Близо до неба гора је чарна, Не треба орлу тек један лет, Само да пусти крила немарна — Презрô је давно презрени свет. По тавној магли тешког вихора Неће на земљу ни небо, хол! Небо му с’ чини да пасти мора, А пуста земља сам један бол. Тихо се вије, облаке гони, Презирућ гледа у сунчан зрак... Стреловит после на земљу рони И крвљу капа земаљски мрак. У Сумраковцу 1858. |
