Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT


<<назад                                                                                                                                                                14 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Душе део | Невена Милосављевић



ГЛЕДАТИ ЖЕНУ

Гледати жену, као што ја њу гледам,
Може ли ико уједно волети и дете и старицу у њој?
И све бих јој звезде у корпу набрао, 
Као Цареве очи жуте из баште,
По постељи их разасуо, 
Метнуо за појас једну да се дичим.

Ах, гледати је на постељи 
Поливену месечевим млеком,
У мени се дрзнуо онај школарац, 
Што му само гола мишица 
Под блузом распали комете,
Ужарио пламен на лампи језичак.

На овом завијутку у средишту земље,
Сплетен њеном косом као међ шеваре,
Газио сам у води до колена, 
Без страха од какве немани из муља,
Ронио на дах у пупољке, међу њене груди,
И пао на њих жудњом савладан.

РАТАРУ

Осемени ову трошну земљу,
Што некад је само смоница била,
Квргава, камена, каткад и јалова,
Многим је гладним жита изнедрила.

Окупај зрна капљом твоје росе
Кад им се младенца ситна исклија,
И чувај их суше и мразног лета
Што дах им сише, и влакна испија.

Обилази класје у дане растућа,
Оплеви срцопуц што се уз булке свио,
Попце потерај у њихове рупе 
И цврчка што се у круни скрио.

Кад се као море шеница завијори,
Српом је сеци, па вежи у снопље,
Одложи у салаше да ветар је суши
И од стабла справи убојито копље.

Па врх у отров чемерни умочи,
Разапни стрелу ка плавом хоризонту,
Ничице паде с неба једна птица,
Срце јој у примирју страдало на фронту.

АМАЈЛИЈА

Пробудила нас киша снене и загрљене,
У беспућима одвећ нађене и изгубљене.
Тражили смо се клонули међу небесима,
А пронашли у страсти међу ирисима.

Опкорачила нас ноћ, сакрила у скуте,
У загрљају твом нека дуње жуте!
Предајем ти жезло, мноме господари,
Подај усне врату, нек  коприва жари!

Скамени ми руке око твога тела,
Када звезда буде метеоре снела.
Кад падну на земљу створиће таласе,
О воли ме, воли, док се не угасе!

Пусти нек  усне буктињу распале,
На јастуку шапата звезде се састале!
Вежи ми у чвор мисли што ум буде,
Срце не зна за грех, прекор, ни осуде!

На острво трња, без ружа смо пали,
Јастук од лаванде крвљу покапали.
Не боле ме ране, док ти вапај љубим,
Ја одавно немам ништа да изгубим!

А судбина је теби амајлију дала,
Чувај ме, још нисам од срца одустала!


ДУШЕ ДЕО

Срцем у срце тада смо се срели,
Надвишен мноме за стопу перона,
Гледао у исконски један делић тебе,
По срцу једнаком, по летима дете;

А ко то може узети нам за зло,
Ко само део себе никад срео није, 
А ти си у мени пронашао себе,
На рођењу комад душе ти отете.

Шапат ми снени заглушио све звуке,
Низ врат се трнаца стотину јурило,
Уздах се из грла зубима отео,
Две звезде близанке у оку засјале;

Прекоре небеса нисмо послушали,
Олујни се ветар на нас обрушио,
Ни тад ме пустит из недра ниси хтео,
Душе нам у бездан истог трена пале.

ПРЕДСКАЗАЊЕ АНЂЕЛА

У искри предсказања
Нашла сам те пре
Било које речи,
Пре него сунце
Међу врбе зарања,
Пре него се мрклина 
Задњем сјају испречи.

Познала сам ти лик
И пре но што сам у
Очи ти загледала,
Из племенитог поја
Ја чух ти вапај и крик,
Што у стакленцад
Распрши моја огледала.

Твој додир сам знала,
Да дрхтав је, мек,
Пре него ме такну,
И тај дрхтај сам
На кожи спознала,
Пред њиме ја никад,
Никад не узмакну.

А душу твоју одавно знадох,
И пре свог земног рођења,
Наши се пути у вечност слили,
На ноти у менуету,
На том прагу ја остадох,
Да чекам васкрсење,
У ком смо једна душа били.



Анри де Тулуз-Лотрек – Пољубац у кревету