Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT


<<назад                                                                                                                                                                19 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Да не заборавимо
Јарац живодерац




Био старац и баба, па имали два сина и двије снахе. Они су били врло сиромашни и нијесу ништа имали до једнога јарца. Један дан пошље старац млађу снаху да води јарца у шуму, да му накреше да не би крепао од глади. Она по заповијести отиде с јарцем, али мало час ето ти јарца кући, па се стане дрекењати око куће: "Мехехе!" Старац изиђе и запита га шта му је и што је дошао кући. А он одговори:

− Послао си снаху да ми креше да брстим, а она ми натакла гужву на губицу, па не могу.

Онда старац пошље другу снаху; али јарац онако уради и код ње. Пошље старац сина млађега, али јарац онако уради и њему; пошље старијега, и старијему учини јарац онако. Сад пође бака, узме у рукавицу осјевина и стане просипати за собом, вабећи јарца:

− Јац јацо, јац јацо!

Јарац иђаше за бабом докле тецијаше из њезине рукавице осјевина, а кад нестаде, он се онда врати кући по своме обичају и стане га дрека око куће:

− Мехехе!

Опет га старац запита шта му је, а он одговори:

− Послао си бабурину да ми креше да брстим, а она ми натакла гужву на губицу, па не могу.

Старац мислећи да је истина што јарац говори, пође сам с њиме; а јарац исто онако уради и њему. Тада се старац ражљути, и како дођу кући, одмах јарца закоље, одере га, осоли, натакне на ражањ и привуче га к ватри, а мој ти јарац скочи с ражња, па бјежи, бјежи, те у лисичију јаму, а лисица не бјеше код куће. Кад лисица дође, чује да има неко у њезиној кући и не смједе уљећи унутра, него пође од своје куће невесела и жалосна. Идући тако ето ти пред њу зеца, па је запита шта тражи туда тако невесела. А она му каже да се нетко увукао у њезину кућу, пак сад не смије унутра. Онда зец рече:

− Хајдемо нас двоје да видимо ко би то био. 

И тако пођу. Кад дођу пред јаму, повиче зец:

− Ко је у тетиној јами?

А јарац изнутра одговори:

− Ја сам јарац живодерац,

   жив клан − недоклан,

   жив сољен − недосољен,

   жив печен − недопечен,

   зуби су ми као колац,

   прегришћу те као конац!

Кад то чују зец и лисица, поплаше се, па побјегну без обзира. Бјежећи тако наиђу на вука, међеда и лава, па их ови запитају шта им је, што бјеже. Кад лисица и зец виде овако друштво, они се зауставе, па им приповједе шта је и како је. Онда се дигну сви заједно, е да би како увели тету у њезину кућу; али им залуд бјеше мука, јер им јарац свакоме одговори као и зецу. Ходајући тако невесели по пољу и бринући се тетом, сретну јежа, и он их запита шта раде у друштву толики, а они му кажу све шта је и како је. Онда рече јеж:

− Хајде да и ја срећу покушам, да видим ко је то.

Кад дођу пред јаму, повиче јеж:

− Ко је то у тетиној кући?

Јарац одговори:

− Ја сам јарац живодерац,

   жив клан − недоклан,

   жив сољен − недосољен,

   жив печен − недопечен,

   зуби су ми као колац,

   прегришћу те као конац!

На то му јеж рече:

− Ја сам јеж,

   свему селу кнез;

   савићу се у трубицу,

   убошћу те у губицу!

А мој ти јарац бјежи!