Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT


<<назад                                                                                                                                                                  6 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Четири сонета | Иван Гаћина





У МРТВОЈ ТИШИНИ

У бестрашћу влада језовита тама
коју студи бесан задњега перона,
одраз из дивљине кривоказе слама
у вртложју туге гдје броди Верона.

Лажносјај свијета заклања реклама
окрњена чађом подземног вагона,
из амбиса смрти мами панорама
док уз валцер сјенки бљеска васиона.

Рапсодија срца разграњава звуке
сублиматом душе у квантној прашини
гдје бјегунац тражи њежновреле руке.

Понире судбина у самотној дини
док расплићу вјетри покајничке муке
кроз распету наду у мртвој тишини

У СМИРАЈ ДАНА

Тугаљиве ноте смирај дана стапа,
на обзору сунце уснуло се гаси,
рухо васионе кроз одсјаје слапа
у оцту судбине црнодушје кваси.

Непромашна мора цијанид растапа
док кроз огањ гуше аветни уздаси,
сивокружне риме срцоболник склапа
да црнилом ума тек сјећања спаси.

Огољену сјенку јагуари гоне,
у замкама ватре тоне задња нада
гдје уморне очи кишостихе роне.

Погрешке живота сумрачница свлада
у слабашном торзу што због боли клоне
док кроз бездан душа у самоћи пада.

У СЕДЕФНОМ ВРТУ

У седефном врту гдје се душа блажи
миленијску кулу заједништво гради,
док сјеме тајанства у козмосу тражи
поленастом зором битак се ослади.

Када сунце усне на бисерној плажи
раскриљену машту повјетарац хлади,
сновидну кријепост оцеан оснажи
док за освит рода доброта се сади.

У уздарју муза уткана је снага
што сновиљем чари уз љепоту кружи
гдје мистика крије заумљена блага.

У љубавном врењу заноси су дужи
док отајство цвате на дну саркофага
да звјездане сање у чистоти здружи.

ИЗГУБЉЕНА ЗВИЈЕЗДА

Малена звијезда небу се весели,
узаврелим пламом трепери у ноћи,
рапсодију душе облацима вели
питајући мјесец кад ће љубав доћи.

Прашином судбине занесено лута,
открива суштину небескога царства,
у бескрајној тами нема правог пута,
закриљује магла тајне човјечанства.

Заметене стазе умоумљем спозна,
на раскрижју снова разазнаје боли,
кроз трновит успон љубав се упозна.

Обраћена душа у сновиљу моли,
путове живота чисто срце позна,
нестрпљиво чека тко искрено воли.