ЈЕДИНО ОЧИ ТВОЈЕ
У сутоне плаве, клонуле главе, до истине праве стићи ћу и рећи ћу да живјела јесам. У Твоме оку. Ја.
Бојим се ноћи и да ли ћу моћи снаге смоћи... "Све, све ће проћи", кажу, важу. Нећу шарену лажу. Ја.
Једино... једино још, очи Твоје по свијету ме воде, моје сате броје. И не бојим се јутра магловитог сутра.
|
¤
- Неки имају везе, авионе, камионе....а ја? Имам Тебе. Можда
и није довољно, но, једино је што ми треба!
- Све што ми се дешава, завршава се мишљу о Теби. То је
моје благо. Твоје лице драго.
- Моје се сунце поново родило у Твојим очима.
- Ти си моја збирка уздаха. Пуна верси.
- Киша ће. И Ти си ми у свакој капи. Их!
- Знаш шта бих вољела? Да сам Ти прва мисао иза сна и
посљедња док тонеш у сан.
- Ти си мој дах на огледалу
будућности. И Наша Љубав исписана њиме.
- Одморићу ријечи у загрљају мисли.
- Настаће вино, рујно од Нас, опоро
од Стварности, опојно од Љубави. Бермет.
- Шта ће ми девет (грч. енеа)
живота? Треба ми само један са Тобом. Мало ли је?
- Благо Животу! Богатији је за Нашу
љубав!
- Све је ту: душа, срце и руке што Те грле,
па дан може мирно да плови!
|
|
¤
Трагови времена
- Од заборава се
чувају мириси, укуси, дамари, погледи из дјетињства тако што их препознајемо
у људима око себе. Они нас одређују даље у животу, они су знакови поред пута.
- Живот ме челичи, знам...да не будем
њањава, размажена и шта све још да не будем. Понекад пожелим да ме само загрли
и каже: "Биће све у реду".
- Сви ми у себи комадић Неба кријемо.
Бољи ми - бољи и свијет око нас. Једноставно.
|
¤
ЖИВОТНА ПЈЕСМА
Рањеног је тешко ранити, то знам. Но, падам и дану се надам кад све ће цвјетати. Моја љубав посађена у Твом срцу даће клицу Среће. Спасоносне, давнашње, скорашње, у исти мах.
Она што Ти даје дах жели да траје топлина срца ког си слушао, тај први звук што Те у сан водио. И далек, и близак, у исти мах.
Чудни дани ово су, а само Твоји су. Једини које требам, које душа вреба. И нада се Твојим очима од неба.
|
|