Рођен је 1846. године у Воли Оркзејској у Пољској. Био је врстан књижевник. Његови романи су реалистички; прате догађаје људи који пролазе кроз стварне проблеме и авантуре. Пропутовао је многе европске државе, проучавао је римску прошлост па и историју Пољске. Писао је историјске романе о Риму Quo Vadis, као и о романтичарској и историјској љубави према својој земљи о чему је написао три значајније књиге: Огњем и мачем, Потоп, Пан Воловдијовски. Писао је и новеле из сељачког живота своје домовине. У свом роману Quo Vadis осуђује пагански Рим и његову елиту.

Сјенкјевич је био велики родољуб. Заклео се да ће увек бранити своју земљу ако буде била на цедилу. Био је жељан будућности и света којег ће проживети.

Сјенкјевич је завршио филологију у Варшави, путовао по Немачкој, Француској и Енглеској и слао пољским новинама путописе потписане песудонимом Литвос (Litwos).

Нобелову награду за књижевност добио је 1905. године за роман  Quo Vadis.

Умро је у Швајцарској 1916. године и та смрт га је омела у нечему што је хтео да оствари: да се врати у своју домовину и да покуша да спасе Пољску ма у ком положају да се она налазила. Сјенкјевич је остао најбољи пољски прозаик друге половине XIX век.

Томас Ман

Рођен је 6. јуна 1875. године у Либеку. Један је од највећих немачких писаца свих времена. У детињству није много обећавао, јер је у основној школи понављао два разреда. Но, већ као деветнаестогодишњак, 1894. године, објављује прву приповетку, показујући тако свој уметнички дар, који је, како је сам говорио, наследио од мајке бразилке, португалско-креолске крви. Ман је брзо схватио да је писање његово право занимање па ће после прве збирке приповедака Мали господин Фридман (1896) већ 1901. објавити први том романа Буденброкови, који је једно од његових најзначајнијих дела, инспирисано историјом пишчеве породице.
Његова књижевна слава вртоглаво расте, све до Првог светског рата, током којег Ман подржава немачки национализам. После рата враћа се перу, да би 1924. објавио Чаробни брег, а 1929. добио Нобелову награду за свој велики роман Буденброкови који је постао препознатљив као једно од класичних дела савремене књижевности.

Други светски рат исписаће ново поглавље у животу Томаса Мана. Предосетивши страхоте нацизма он већ 1933. заувек напушта Немачку. Пет година живи у Швајцарској, а затим у Америци. У Швајцарску се враћа 1952. и у њој остаје до краја живота.

Томас Ман је био веома комплексан стваралац, прави писац мислилац. Сем поменутих дела и приповедака Тонио Крегер (1903) и Смрт у Венецији (1912), Томас Ман је задужио светску књижевност са још неколико изузетних остварења, пре свега романима Краљевско височанство (1908), Лота у Бајмару (1939), Јосиф и његова браћа (1933-1943), Доктор Фаустус (1947), Варалица Феликс Крул (1954).

Не, Клавдија, ти и сама знаш да то што кажеш није истина, и ти то кажеш без убеђења. Ватра мога тела и лупање мога изнуреног срца и дрхтања мојих удова, то је супротно од инцидента, јер то није ништа друго-...-ништа друго до моја љубав према теби, да, та љубав која ме је обузела кад су ме твоје очи угледале, или тачније, коју сам познао кад сам познао тебе - и без сваке сумње да ме је баш та љубав довела овамо...
Каква лудост!

О, па љубав није ништа ако није лудост, ако није нешто безумно, забрањено и ако није пустоловина у злу. У противном то је само пријатна баналност, згодна да се од ње у равници праве безазлене песмице. А што се тиче онога да сам те познао и да сам познао моју љубав према теби - да, то је тачно, ја сам те већ једном познавао, давно, тебе и твоје дивне косе очи и твоја уста и твој глас којим говориш - познавао већ једном, кад сам био гимназист, а затражо сам од тебе оловку да бих се најзад и званично упознао с тобом, јер ја сам те безумно волео, и отуд, без сумње, од те моје старе љубави према теби, остали су ми ожиљци које је Беренс нашао и који показују да сам некад био болестан...

- Волим те. Волео сам те одувек, јер ти си Ти мога живота, мој сан, мој удес, моја чежња, моја вечита жеља...

- Доста, доста! Кад би те само чули твоји васпитачи...

- Брига ме за њих, баш ме брига за све те Кардучије и речиту републику и напредак човечанства у времену, - јер ја те волим!