ОДРЖАН 49. КОЧИЋЕВ ЗБОР У БАЊОЈ ЛУЦИ

У градском парку у Бањој Луци, који носи име великог писца и народног трибуна, свечано је 24. августа отворен  49. Кочићев збор. На почетку светковине положен је вијенац испред споменика Петру Кочићу, а овај чин су обавили академик Витомир Поповић, предсједник Завичајног друштва Змијање, који је нагласио да „данас имамо своје уточиште, своју територију, а то је Република Српска у којој српски народ има своју слободу, управо онако како је Кочић у своје вријеме сањао и прижељкивао“, те књижевници Предраг Бјелошевић и Радмило В. Радовановић. Предсједник Народне скупштине РС, Игор Радојчић, пригодном бесједом je означио свечано отвореним зборовање Кочићу у славу.

Занимљив програм за бројне присутне у Градском парку Петар Кочић приредили су чланови Централног КУД младих Веселин Маслеша, које је са Кочићевим збором скоро пола вијека, затим тамбурашки оркестар Здравка Ћосића, етно-група Траг и гудачки квартет Академије умјетности Бања Лука. Овом згодом стихове Кочићу у славу казивали су Боро Капетановић, Душан Праћа, Миладин Берић и Радмило В. Радовановић.

Након тога је у изложбеном салону Културног центра Бански двор отворена изложба радова осам ликовних умјетника, учесника овогодишњег Ликовног саборовања Змијање 2014.

Гдје год се приређују манифестације из програма Кочићевог збора значајно је присуство књижевника, учесника зборовања. Али, два су садржаја од изузетног значаја:

Први је одржан  29. августа у вијећници Културног центра Бански двор у Бањој Луци, а са насловом Кочићу у част на коме су учествовали писци: Недељко Бабић (Милићи), Предраг Бјелошевић (Бања Лука), Берислав Благојевић (Бања Лука), Бранко Брђанин Бајовић (Бања Лука), Миленко Вујичић (Бања Лука), Наташа Гламочанин (Приједор), Радо Димитријевић (Градишка), Жељко Ђурђевић (Бања Лука), Милорад Мишо Ђурђевић (Дервента), Јелина Ђурковић (Бијељина), Ранко Прерадовић (Бања Лука), Ранко Рисојевић (Бања Лука), Јованка Стојчиновић Николић (Добој), Тања Ступар Трифуновић (Бања Лука), Александра Чворовић (Бања Лука) и други. „Ако желимо да славимо Петра Кочића, нашег великана и писца, онда можемо да га славимо на један нови начин у складу са временом у којем живимо. Треба да упознамо и окружење и свијет са његовим дјелом, можемо да то учинимо уколико у Бањалуку на Кочићев збор доводимо писце и преводиоце из свијета, што и јесте наш циљ“, истакао је Бјелошевић.

Други је свечани наступ у оквиру свечане академије Молитва слободи која је одржана 30. августа, такође у Банском двору. Учествовали су пјесници: Љубица Рајкић (Румунија), Милутин Мићовић (Црна Гора), Виктор Б. Шећеровски (Македонија), Нађа Попов (Бугарска), Новица Соврлић (Косово и Метохија, Србија), Горан Ђорђевић, Драган Јовановић Данилов и Звонко Карановић (Србија). Пјесници су увеличали свечаност својим  пјесмама, а те пјесме су објављене и у 38. броју часпописа Змијање, објављеном августа 2014. године. У овом броју Суштине поетике преносимо неке од тих пјесама:

              У традиционалну културну манифестацију „Кочићев збор“ ове године је укључено и такмичење у бесједништву студената правних факултета из Бање Луке, Источног Сарајева и Београда.

           Традиоционално се на Кочичевом збору додјељује Кочићева награда. Овогодишњи добитник Кочићеве награде за животно дјело на 49. Кочићевом збору је књижевник и афористичар из Бање Луке Слободан Јанковић. Рођен је 1935. године у Врбљанима, Кочићевом завичају. Професор, доктор медицинских наука, током протеклог времена, ух захтјеван љекарски позив, као директор Клинике за плућне болести у Бањој Луци, научни рад и наставу на Медицинском факултету, Јанковић је писао бројна и занимљива књижевна дјела. Објавио је 49 књига, читаву једну малу библиотеку. То књижевно дјело није само обимно, него је и разноврсно и разнозначно. Романи, приповијетке, хумореске, афоризми и сатиричне приче писани су за одрасле читаоце и дјецу. Као познати афористичар, Јанковић је превођен на руски, њемачки, шпански, бугарски и македонски језик. Један избор његових афоризама уврштен је у домаће и европске антологије. Умјетничку вриједност Јанковићевих дјела потврђују и значајна признања на разним странама. Роман Мрља на сунцу на конкурсу новосадског Дневника награђен је првом наградом. Трилогија Мјесечина над Врбљанима од Кочићеве задужбине добила је Кочићево перо. Романи Портрет једне Анђеле и Миландор овјенчани су наградом Драгојло Дудић. Болнички човјек проглашен је за књигу године града Бања Лука. За Златну рибицу, роман за дјецу, Јанковић је добио награду Станко Ракита. У Апатину је прича Наша лађа освојила прву награду, а афоризми у Крушевцу Златну кацигу.

          Овогодишњу награду Змијањче, која се додјељује за најбоља остварења основаца писана на трагу великана Кочића, по одлуци жирија, отишла је у Рогатицу. Награда је додијељена Милану Пурковићу, ученику шестог разреда ОШ „Свети Сава“ из Рогатице за пјесму Огњиште. Милан је рођен 24. јануара 2002. године у Фочи. Отац Милорад и мајка Јасна су просвјетни радници. Од првог разреда ја одличан ученик, а бави се и спортом. У слободно вријеме пише пјесме, а најрадије на теме које су дате у многим конкурсима за различите манифестације. Миланове пјесме су награђиване и објављиване у збиркама поезије за дјецу.

                         Централна свечаност овогодишњег 49.  Кочићевог збора одржана је у Кочићевом родном селу Стричићима, гдје су додијељене награде и одржан пригодан културно-умјетнички програм, те традиционална борба бикова.

 ПОШЉЕДЊА СУЗА
 
Клонуле су младе груди, изумрли осјећаји,
А у оку испијеном пошљедња се суза сјаји.
 
Ишчезли су мили снови, а живот ми као сјена,
Са сломљеним духом лута кроз пољане
успомена.
 
Кад застанем, сав задрхтим, јер се свуда
гробље стере,
Гробље свето слатких нада, гробље свето
жарке вјере.
 
Занесем се и јаукнем на згаришту идеала,
И спустим се с горком тугом гдје ј'
пошљедња нада пала.
 
Свуда пустош, нигдје знака, да се шири
живот данка!
Следило се, изумрло у гробници вјечна
санка.
 
И пошљедња суза паде на гробницу
освештану
Остављајућ' бједни живот измученом
сиротану.