Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________11_
  ПОЕЗИЈА ЗА ДЕЦУ 

Пише: Ђуро Маричић
 
  МАЛА НЕМАН  

Око моје куће рода,
Често лети, кружи, хода.
Ја се бојим, страх ме хвата
Донеће ми или сестру или брата!
Па све оно што је моје
Делићемо тад нас двоје:
Играчкице и играчке
И двориште, пса и мачке.


Трактор, комбајн и ауто,
Зеца што је проскакут'о.
И хлачице, и пиџаме.
Љубав тате, нежност маме.

Чини ми се: нисам спреман
Да сад примим малу неман.
Нек сачека, нек се стрпи
Да порастем, да сазорим
Онда ћу му кућна врата
Са радошћу да отворим!


¤


 ТЕТА БЕЗ АУТОРИТЕТА 

Да чујеш шта ми каже тета …
То ти је, брате, безвезна прича,
гора од лажи, јефтиног кича,
провидна лудост к
ȏ дно решета.

У моје се уши загледала,
говори о блату, расту дрвета.
Дрво је велико, а глава мала!
Е, баш ништа не зна тета.

Мрмља о смећу и прсту моме
и упорно ми нокат гледа,
којега рађе грицкам од меда.
То је да просто полудиш с њоме.

Прегледа врат ми, због нечег кука,
спомиње под и рибаћу четку.
Видиш како је силна мука
имати тако досадану тетку.