Реч уредника Крајем новембра биће пуне четири године откако Суштина поетике постоји. У почетку ми беше намера, што негде у опису и стоји, да овај часопис буде пре свега посвећен поезији. Временом је постајао све популарнији, тако да је на виртуелним страницама овог часописа објављено много песама, кратких прича, критика, осврта, есеја, па чак и романа у наставцима. Постали смо препознатљиви по неким рубрикама које иду из броја у број, али и неким повременим, но јединствено нашим. Однедавно се оглашавамо двомесечно, али и с веб презентацијом, и лепо укомпонованим, лако читљивим ПДФ издањима. На почетку рекох неколико речи о годишњици и првобитној жељи стварања поетског часописа, за овај двоброј сам одлучио, не консултујући уредништво, да га посветим исључиво песницима и поезији. С обзиром на то да сам песник по опредељењу (или рођењу) веома сам задовољан што ће овај двоброј Суштине поетике бити својеврсна збирка песама. Надам се да ће се песници радовати, а писци других родова књижевности имати разумевања и стрпљења. Наравно, већ од следећег броја Суштина поетике ће се вратити својој устаљеној концепцији. И на послетку, пошто сам при крају рада на часопису имао велику хаварију на компјутеру, молио бих за разумевање оне који су, можда, били предвиђени, а нису заступљени у овом двоброју. Такође бих замолио и све остале да своје радове поново шаљу за децембарско-јануарски двоброј, јер ништа немам сачувано. Два пута две песме
| Заборављени песници Јованка Хрваћанин ЉУЉАШКА Заљуљаш нас лако кô да си богиња На лудој љуљашци ум нам се разигра Да лепотом прсне кô презрела диња Досањана јава – урлик моћног тигра Љуљамо се тако од јутра до мрака И ноћна љуљашка све док не зазори Немиром се баца од замаха јака Да пјане нас споји у можданој кори Кô и свако клатно и љуљашка стане И тад јасно видим ти си само жена Упијена у ме све ноћи, све дане Погледима чедним – вером занесена И све се умири док очи говоре Усне се не мичу, клоне дамар сваки Најлуђи су снови скинули одоре Без иједне мисли кô перо смо лаки Ћутањем спознамо сваки спој у нама Залудност лутања, све покоре пређе Јасни једно другом ми меким уснама Заљуљамо свемир изван људске међе Анђелко Заблаћански |