 Десимир Благојевић је рођен 1905. године у Тополи. Ниже разреде гимназије завршио је у Крагујевцу, а више, матуру и Правни факултет у Београду. Оставши рано без родитеља, запослио се као административни службеник у београдској железничкој дирекцији, а касније у Уреду осигурања радника. После тога почиње да се бави новинарством што ће остати његово опредељење читавог живота. У редакцијама Времена и Правде уређује културне рубрике, пише чланке, фељтоне и есеје из књижевности и ликовне уметности. Био је један од уредника и сарадниика Рефлекса, Чаше воде, Беле ревије, Књиге другова, Уметности... Објављивао је песме у Српском књижевном гласнику, загребачком Kњижевнику, сарајевском Прегледу, цетињским Записима и другим листовима и часописима. У време рата радио је као надничар у бившој државној штампарији. После рата враћа се новинарству и поезији. За свој песнички рад добио је више признања и књижевних награда. Уочи рата додељена му је награда Милан Ракић за књигу Три кантате, добио је 1967. године Седмојулску награду Удружења књижевника Србије, а за избор песама Недоходу у походе Змајеву награду 1971. године. За живота је објавио следеће књиге песама: Шапутања с мостова (1924), Карневал Анђела (1930), Долазак међ цврчке (1955), Три кантате (1956), Птице немилице (1958), Сребрни пливач (1969), и два избора: Земаљска трпеза (1967) и Недоходу у походе (1970). Умро је у Београду 1983. ЈУНОША
С моста на мост вилењак чио,
љубио и где није био;
огњевао кад се и сâм крио;
вилене снени вазда снио;
с моста право у видик
шапат тио
̶ пригушен крик.
(Шапутања с моста, 1924)
СУЗА Блиста суза испод мореуза, а кад кане, у плам гране; а кад сване, и где боли ту кап стане, ̶ од бисера, од драгуља, и од миља, кога воли – благосиља... Реч вам дајем: сад се сјајем она гнезди, она љуља ̶ од бисера, од драгуља... (1947) | РЕКЕ ТЕКУ
Улазиш у дан
с прстима плавим од мрака.
Из твојих очију
истеку шумно зора и сан,
да си с руменим цвећем мисли што се разбуктава,
да ти је на руци узрујана сунчева агава.
Ходаш преко патње са три зрака,
са три зрака што их пали и скрива
неувенула дијамантна трава.
Улазиш у дан
с прстима плавим од мрака.
ТЕБЕ ИШТУ ЛИЦА ТАВНА
Стреловито се стуште
те птице немилице:
од плаве ни́ти суште
шибаху крила баш у лице;
док кљују обноћ, кљују
хотимице;
док кљују одан, кљују
̶ јатимице:
у понор крвав руше стрелимице,
те птице немилице...
(Птице немилице, 1958)
ДАРИ И УЗДАРЈА
Дах по дах
у свет слах
̶ свет мени
о јесени
прах на прах:
што и сам
љубљах, звах.
Сад ме страх
дах по дах
о јесени
сени
ја да дам...
Кам по кам
беше плам:
дах по дах
свет мени
камени...
Сад сам прах,
и ја звах
свод сени:
добродошао дах
успомени,
и теби и мени!
(1947)
 |
Заборављени песници | Десимир Благојевић
________________________________________________________________________________________________________________________4_
