_________________________________________________________________________________________________________________________2
Два века ЊегошаЊегош је рођен као Раде Томов Петровић 1. (13) новембра 1813. у Његушима, а умро на оближњем Цетињу 19. (31) октобра 1851. године.У Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве, од ове године је 19. мај датум празновања Његоша као светитеља. Његош је још као млад владар средио политичке прилике у земљи, организовао судове, издејствовао повећање помоћи од Русије, установио сенат, подигао прву основну школу и основао штампарију (1834. године).
По властитој жељи Његош је септембра 1855. године, у време владавине књаза Данила Петровића, сахрањен у капели на Ловћену. Ту капелу је управо Његош замислио као цркву Светог Петра Првог Цетињског, свог стрица и претходника на владичанском трону, као маузолеј. Управо је песник и владика Његош прогласио Петра Цетињског за свеца. Том свецу је у календару СПЦ посвећен 31. октобар. Пре него што је 1974. године, на врху Ловћена, замењена гранитним маузолејом - споменичким комплексом, који је пројектовао хрватски вајар Иван Мештровић, капела је неколико пута претрпела велика оштећења, највише у Првом светском рату, крајем 1915. године, када је погођена пројектилима аустријске артиљерије.
Средином двадесетих година прошлог века направљена је нова капела, у коју су тада пребачене Његошеве кости.
Када је маузолеј направљен, камење којим је капела била озидана обележено је и похрањено у подножју Ловћена, са идејом да се на другом месту обнови капела.О Његошу, који се сматра највећим и српским и црногорским песником, први је писао његов савременик - српски писац Љуба Ненадовић у "Писмима из Италије". Ненадовић, који се са Његошем сретао у више наврата у Италији, и у својим Писмима о Црногорцима је опевао Црну Гору и њене становнике, то је слика одушевљена и идеализована, али занимљива, пуна анегдота и духа.
У центру Београда, између Капетан Мишиног здања и Филозофског факултета је његов бронзани лик, дело Сретена Стојановића. Подигнут је 1994. године. У општини Бачка Топола једно место назива се Његошево.
Пре тачно пола столећа, поводом 150. годишњице Његошевог рођења, у Црној Гори је уведена и данас највећа књижевна награда на бившим југословенским просторима. Награда који носи његово име се додељује једном у четири године.
Преузето са сајта РТС, аутор Светлана Вукмировић
_________________________________________________________________________________
НОЋ СКУПЉА ВИЈЕКА
La douceur de l’haleine de cette deesse surpassait tous les parfums de l’Arabie heureuse
· Песма је написана 1845. Први пут је објављена у "Босанској вили" 1913. | ¤  ¤ КО ЈЕ ОНО НА ВИСОКОМ БРДУ Ко је оно на високом брду – попео се на крутој литици, смјело сио на висину страшну и весели са ње поглед бача пут пучине мора кипућега, гледи море ка се узљуљало, ка валови за валовма трче, стењу исти са ужасном хуком по простору немирне равнине, устрашени Еоловим бичем, ломе своју силу непрестано о окружне скале и брегове? Тај ти исти бистро око бача пут престола свемогућег Творца, погледима таму просијеца те прекрила поља подуранска како муња дебеле облаке. Он свуд очи веселе окреће, тражи с њима, никад не престаје, веља дјела Творца великога да у пјесне славу њему поје, са тим пита и весели душу. Оно ти је син природе – поет, творац мали најближи Божеству; од другије свије умни твари он најближе са могућим Творцем има својство те га са њим зближа, јер он може саздати свјетове у идејам’ високолетећим, кано што их отац премогући дјелом сазда и ево их каза. ¤ Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити! У добру је лако добро бити, на муци се познају јунаци! Страх животу каља образ често. Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом. Без муке се пјесна не испоја, без муке се сабља не сакова. Петар Петровић Његош (1813 - 1851) |
