http://www.knjizevnicasopis.com
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

       <<насловна                      ISSN 2334-9417 

          



Број 35   Година III          Новембар 2016          Излази месечно             Импресум            04. 11. 2016. год.


У овом броју
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin
       
mailto:poetryaz@hotmail.com


Уводна реч


Надахнуће је потребно за писање и ђачких састава из српског језика, а камоли за нешто озбиљније. Уводна реч није уметничко дело, али јесте слово које има тежину и носи одговорност онога ко је пише. Велику, дакако. Пишући, ево већ скоро три године, из броја у број Суштине поетике (прескочио сам понекад у недостатку инспирације) свестан сам своје одговорности и баш зато и стојим иза сваке написане речи, запете, тачке... Као главном уреднику овог младог часописа, никад ми нису била важна  имена већ дело. Зато су у Суштини поетике многи добили праву и прву шансу да покажу своје списатељско и песничко умеће.  Зато сам данас поносан кад ми се јаве млади вешћу да су на неком конкурсу победили, да су издали своју прву књигу или да су доспели и на Сајам. Много их је који ми се захваљују тражећи ми адресу да пошаљу своје дело. Јер, кажу, у Суштини поетике су почели јавно представљање свог писања. Има ли веће награде од сазнања да сте неком били делић те одскочне даске. То посебно има драж, јер у мору свега и свачега што се ка врху пробија новцем и везама, младим и талентованим писцима је све теже. Посебно онима који знају да писана реч не почиње данас и баш с њима.

Са сваким новим бројем све је више радова који стижу и заиста бива тешко кад треба неку причу, песму, есеј избацити. Но, молио бих ауторе, а опет превасходно се обраћам младима, не одустајте, шаљите своја дела, јер увек постоји нада да ће се нешто и објавити, да је нешто боље. Као уредник који ишчитава све пристигле радове, не могу заобићи чињеницу да је поезија све више приповедање, неки чудан, скоро тривијални реализам. Све је мање метафора и симболике. Признаћу - као песник традиције нисам тиме одушевљен, али дајем шансу и тој поезији ако нађем бар мало душе у том приповедању. Насупрот песмама, кратке приче су све краће, лишене приповедања и са много метафора и поетике. Не сматрам да је то лоше, али мислим да причу не треба свести на песму као што ни песму не треба претворити у приповедање.

Али, време ће као и увек свему пресудити.

А. З.


  Пригодна песма


ЈЕСЕН


Кô горда царица и бајна, са снопом златнога класја, 

На пољу јесен стоји. Са њене дражесне главе 

Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле, 

До саме мирисне траве. 


Пухором посут грозд у једној подигла руци, 

И слатко смеши се на њ. Питоме и благе ћуди, 

Припрема она сад спокојне вечери и дане, 

И жетву богату нуди. 


Како је мамљиво све! На старом огњишту мирно 

Пуцкара црвенкаст плам. Кад магла покрије равни 

И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, 

И гатке времена давни'. 


И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, 

Док дремеж не свлада све. И страсно шаптање тада 

Кроз мирни прошушти дом - ал' и то губи се брзо, 

И сан лагано пада.


Војислав Илић

Осврт 
Егзил у срце

https://sites.google.com/site/knjizevnicasopis/broj-35/osvrt-nevena-lisanin
Милош Црњански