Реч уредника

Шта ту има да се прича и паметује? Часопис ће својим садржајем све рећи, а критика (мада је код нас више и нема) и читаоци (и њих је све мање) веровати или не причама, есејима, песмама… између корица Суштине поетике.

Склапање овог броја трајало је дуго. Требало је ишчитати све пристигле радове, а никад их није било више него сад, да ли због короне или раста Суштине поетике као часописа у којем желе многи да објаве своје радове, није ни важно. Затим, део који уредници не воле, барем је мени то најтежи део, кад се морам одлучити шта ће ући у часопис, а шта не. Увек се питам како се осећају писци чије радове нисам уврстио, стављам се у њихову улогу одбачених и буде ми жао, мада сам сигуран да увек одаберем најбоље. Затим сати и сати рада на припреми за штампу. Уобличити све те радове у форму како ће изгледати часопис, додати неке ситнице да у естетском смислу изгледамо подношљиво за око читалаца.

На крају долази и најтежи део. Требало би негде пронаћи средства да се сав тај материјал одштампа. Штампање је све скупље, а новца све мање. У овом броју смо смањили величину фонта и проред, да би стало више текста на мање страна…

И ево, часопис је готов, а кад ће бити доступан ауторима и читаоцима, не знам. Кад скупим средства.

У Глушцима,                                   Анђелко Заблаћански 17. маја 2020                                            главни уредник