Уводна реч

Суштина поетике је часопис који је, сигуран сам, већ препознатљив својом формом и садржајем. Формом, јер је јединствен по томе што сваки аутор и текст су објављени на веб страницама, а такође и целокупан број у ПДФ издању. Нажалост и читалаца и аутора штампано издање је немогуће урадити због много чега, мада, често добијам мејлове са питањем где може да се купи или на неки други начин набави Суштина поетике. По садржају смо препознатљиви, јер имамо неку основну нит коју из броја у број пратимо с тежњом да се не уљуљкамо већ да будемо бољи. Неке наше сталне рубрике обогаћујемо и мењамо у ходу.  Пажљивом читаоцу уочљиво је да Суштина поетике од почетка ове године има своје сталне сараднике, а и другачије конципирано уредништво, а све у циљу да се та препознатљива нит, вертикална оса часописа задржи, а коју ће други аутори пратити и својим делима надоградити. Да у својој намери успевамо, један од доказа може бити и Википедија, у којој неки аутори као референцу наводе своје објаве у Суштини поетике. Несумњиво, доказ је и све већи број квалитетних радова који стижу на нашу адресу.

Као главном уреднику велику радост ми причињава чињеница да млади, талентовани писци радо шаљу своје песме, прозне радове, есеје и друге видове свог стваралаштва, а не кријући да им је Суштина поетике једини или један од ретких часописа који им даје шансу. Можемо се похвалити да је у прошлом броју бар 80% аутора било млађе од тридесет година. Невероватан је осећај кад прочитате добар ауторски текст, а онда видите да га је написао гимназијалац. Наравно, овај часопис не дели писце на младе и старе, већ на добре и оне мање добре, али ћу као главни уредник младима мање тражити длаку у јајету. Посебно онима који су свесни да историја књижевности не почиње са њима.

Поједини аутори размишљају ако ми се јаве на фејсбуку да ће тако, можда, њихови радови лакше доспети у часопис. Одмах да кажем да греше. Нећу нечије песме или приче ставити на странице Суштине поетике само зато што се у фејсбук преписци диви мојим стиховима или раду на часопису, као што га нећу брисати док је хвалећи моју поезију на свој зид ставио песму неког од својих истомишљеника. У правилнику часописа пише на који начин се шаљу радови за Суштину поетике.

 

Главни уредник



Писац из расејања


Писац из расејања | Жељко Продановић

Жељко Продановић



Сећање на Андрића 
 Иво Андић је умро 13. марта 1975.

***

Такав је живот да човек често мора да се стиди онога што је најлепше у њему и да управо то сакрива од света, па и од оних који су му најближи.

***

Оно што је најлепше на искреној и дубокој љубави, на којој је све лепо, то је да у односу према ономе кога волимо ни једна наша мана не долази до израза. Много шта што је зло у нама ишчезава а оно што је добро устостручи се.

***

Оно што може и бити и не бити увек се, на крају крајева, покори ономе што мора бити. 

***

Живети у страху, у кајању, у сталном страху од страха, не моћи ока склопити и не моћи душом данути, и при свему томе радити и смејати се и разговарати, то значи за људе као ја живети и успевати међу светом. 

***

Има жена које су неугледне и опоре на очи, као сеоски хлебац, али крију у себи велику и здраву сласт за онога ко се не да збунити спољашњошћу него гледа и осећа дубље и стварније.


(Знакови поред пута)