Можда је тако
6. Човек најтеже прихвата истину која га боли. Од ње бежи у илузију кривог огледала, али кад тад је мора погледати у очи, а онда је повратак у стварност још тежи и болнији.
16. Кад помислиш да си читајући разнородне књиге, постао паметнији и ученији, сети се да си то исто мислио и после прве прочитане књиге. Апсолутна памет не постоји ни у збиру свих умова, а камоли код једног човека.
27. Живот је игра у којој потезе не вучемо ми, све је то машта неке невидљиве силе, ма како је ко звао. Тако, помеша оно што се не да помешати, споји звезду са красуљком згаженим војничком чизмом или крављим папком. И онда чека: или да се звезда угаси, или бела рада усправи. Ту, као да не жели да се меша, пусти да некад буде овако, некад онако, али нам се смеје, јер увек је она на добитку. У победи звезде или цветића – обоје су поражени.
Анђелко Заблаћански | Сунцу у част
МИХОЉСКА СВИЛА
Сунце би да сине и процвета
у кратком даху Михољског лета.
Док разнеженим небом корача,
простире свилу попут ткача.
И, заиста, те свиле има
у трави, у ветру, у небесима.
Белом голубу крила саплела,
и од тога остала бела.
У песму се птица уткала,
па им песма светла постала.
Нису залудне ни приче биле
да је месечина баш од те свиле.
Јер, зрикавци, још склони бдењу,
уткали је у ноћ јесењу.
Утопљава нас Михољска свила,
брани од туге и од сивила.
Тодор Бјелкић
|
Чували су ме као мало воде на длану, а онда ме у тој води удавили.
~Зорица Тасић ~
