http://www.knjizevnicasopis.com/
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

ISSN 2334-9417
FacebookAddthis

 Број 11 Година IIНовембар 2014.Излази месечно
 Импресум 07. 11. 2014. год.
                                                  ____________________________У овом броју _              _________          _________________________1_  
                                               _________
Број 11 - ПДФ

  Година са Суштином поетике 

Новембар је месец који не љубим много, али, ето, десило се да сам баш у новембру 2013. године покренуо часопис Суштина поетике. Покретању часописа није претходила никаква унапред припремљена или дуго разматрана идеја. Све је то део игре по интернету и моје знатижеље. Додуше, било би неправедно да не споменем да сам негде у подсвести имао и раније такву идеју, али не сасвим јасну ни мени самоме. Чак сам у једном тренутку то споменуо једном свом другару који се некада бавио издаваштвом. Споменуо сам му онако успут у разговору о поезији и књигама. Није ме охрабрио, напротив, рекао је да је то мукотрпан посао и да треба имати ауторе који ће писати за часопис. Одобрио сам му у потпуности. А онда, прошле године у невољеном новембру, као да ми је неко шапнуо – а што да не пробаш. И пробао сам.

Као да се наместило да су у октобру обележене годишњице Његоша и Црњанског, па ми је то била иницијална каписла и прво сам, у тај још виртуелни часопис, поставио њихове биографије и песме. Е, онда су почеле идеје да долазе. Размишљао сам како из наше књижевности у нетраг одлазе неке, у време мог школовања, битне приче или песме, па сам и њих уврстио. Часопис је почео да добија концепцију. Али још увек  је то било далеко, чак и у мојим мислима, од реализације и интернет презентације.

Баш тих дана ми се јавио један песник, уредник једног књижевног часописа, са жељом да му поставим песме на сајт који уређујем. Сетих се да сам у тај часопис својевремено слао песме, али никад нисам сазнао да ли су и објављене. Прећутао сам то и поставио му песме, а он ми онда рече да пошаљем нешто за тај часопис. Помислих, колико ли има људи који добро пишу, а немају где да објаве. Е, тад сам рекао – направићу часопис. И направио сам Суштину поетике! Закупио домен, регистровао као електронски часопис у НБС, и 23. новембра 2013. године обелоданио први број на јавним мрежама.

Није било лако. У почетку сам једва скупљао довољно радова за објављивање, али временом је часопис доспевао до читалаца и аутора који су желели да своје песме, есеје, приче објаве и сад је Суштина поетике веома разноврстан, и по мом скромном мишљењу, квалитетан часопис.

Питаће се неко како да је прошла година, а излази једанаести број! Првобитно сам замислио да часопис излази тромесечно, а онда схватио да је то дуг период за електронски часопис и прешао на месечно објављивање. И да не буде како умишљено тврдим да је Суштина поетике часопис без мане, рећи ћу ону народну, мало прилагођену, нити има дрвета без грана ни часописа без мана. Знам то, али сарадници и ја се трудимо да мане сведемо и спустимо на најнижу грану. Уосталом, зато сам и направио тзв. Књигу утисака где можете писати своје примедбе и сугестије.

Да закључим, Суштина поетике, случајни часопис, траје годину дана и зато желим да се захвалим свим сарадницима, свима који су слали квалитетне радове, а наравно, и свима вама који читате овај часопис.


 Уредник
Анђелко Заблаћански

¤


 

 КРУГ ЉУБАВИ 

знам унапријед исход ове битке
мјесечина се стеже у омчу око грла
круг љубави
круг таме
букнуће у пожар вјечан
угљевља нема потом
само ће букнути ватра под трепавицама срца

обала је нестварна међа између нас и воде
свијест о логици и законима теже
гњила ријечи на језику
сушта и свевишња
не могу да те прозборим а јеси спасоносна

залуд се присјећам молитве
бесједа пророчанских
на стару рану привјенчавам млади калем
о сви су исходи исти сва врата маглена


 ~ Даринка Јеврић ~ 



¤







 Песничке легенде 

 Човек о коме се прича 

  Милоје Дончић 


¤

 
 РЕФРЕН 

Сневај да увидиш да пролазни снови
Још најближе стоје постојаној срећи;
Да не питаш никад - зашто јади ови,
А не који други, а не који трећи.

Љуби, љуби силно, увек истоветан;
У љубави само можеш јасно знати,
Како мало треба да се буде сретан
И сто пута мање да се вечно пати.

И умри да спасеш веровање чисто,
Да си кадгод стао пред истином голом;
И да у животу ниси једно исто -
Једном звао срећом, а други пут болом.

 ~ Јован Дучић ~