Станислав Винавер (1891 - 1955)
МИ СЕ ЧУДНО РАЗУМЕМО
Ми се чудно разумемо ко два бола, ко два вала ко два моста у открића: ја те волим чудно, немо, ти си она чудна мала, машта древна мога бића. О теби су питалице од векова моје биле, одговор о ком се сања, одговор је твоје лице ти си слика оне виле; из дечачких нагађања. И сви стари снови, ево полагано надолазе ко да иде време тавно; сваки гест твој ја сам снево, знам напамет твоје фразе сваку реч сам чуо давно.
|
|
Уводна реч
Суштина поетике|часопис
полако али сигурно постаје књижевно
интернет гласило које, убеђен сам у то, све више задржава пажњу читалачке
публике. У данашње време, кад је читалац постао конзумент свега и свачега, и то
текстова што је могуће краћих форми и интигрантнијих садржаја, заиста је тешко
допрети до оних који још увек држе до квалитета онога што читају. Овај часопис
крчи пут тражећи такве читаоце и верујем да сваким новим бројем то и успева. Такође,
у мору интернет и штампаних издања, у којима се смењује иста, самопрокламована
књижевна елита, овај часопис - то ми је намера као оснивача и главног уредника,
биће књижевно гласило које ће давати шансу свима који су недовољно афирмисани,
да ли због младости и тек започетог списатељства, или због недобијене шансе. Међутим,
иако из броја у број понављам намеру да свако ко пише квалитетно добије шансу,
забрињава чињеница да се врло мало јављају млади. У недоумици сам да ли су
млади одустали од поезије или Суштина поетике|часопис до њих још није домашила. Надам се
да је ово друго.
Уредник
|
¤
ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ ПЕСНИЦИ
Љубомир Мицић
| ¤ |