„Овим часописом покушаћемо некако да вратимо књижевност књижевности, песника песнику, а све заједно читаоцима. Да ли ћемо у томе успети показаће време или упорност групе аутора окупљених на идеји СУШТИНА ПОЕТИКЕ.“

„И би реч.“ Овако отпочесмо и обећасмо приликом оснивања и изласка првог броја електронског часописа  пре пет година, 23. новембра 2013. године. Одвајајући поезију и књижевне текстове из претходних бројева и групишући их у овај, јубиларни, петогодишњи, неминован је закључак да смо успели у намери да пружимо прилику и осмелимо писце да своја дела промовишу, напредују у  раду, повежу се међусобно, али истовремено смо придобили и редовне читаоце. Појавом песника у више бројева, очигледно је његово песничко сазревање, многима смо били одскочна даска или мост повезивања са другим часописима и људима из света писане речи. Како су „одрастали“ аутори, песници, уз њих је и часопис снажен проширујући рубрике. Објављивана је дечија поезија и проза, уређивана рубрика Заборављени песници, критико- вали смо романе и њихове писце, Хумор и сатира су нас увесељавали. Рубрика Прва шанса, пружила је многима могућност и охрабрење да се осмеле и покажу свој таленат у уметничкој књижевности. Појавили су се и песници – преводиоци. Суштина поетике је дала предност разиграности и снази стихованих или на други начин исказаних осећања, без обзира да ли је у питању био непознат или општепознат писац.

Четири године часопис је уређиван и објављиван у електронској форми. Но, 2017. године новогодишњи двоброј први пут се појављује у штампаном издању на радост свих чији су радови били одабрани. Трајемо пет година. Ни много, јер многи часописи трају деценијама,  али ни мало, с обзиром на трошкове које имамо, а без помоћи општинских и државних структура. Поред свега трудићемо се да Суштина поетике задржи високи култур- но-уметнички и естетски ниво књижевног стваралаштва.

Избор радова у овом петогодишњем пресеку нашег рада је више по сећању и осећању уредништва него према студиозном ишчитавању, јер би за такав избор био потре- бан вишемесечни рад, а ми смо били у временском теснацу с обзиром на непланирану одлуку да овај двоброј конци- пирамо као избор песама, прозе, сатире и сл. Зато овај часопис нема антологијске претензије, већ једино подсе- ћање на непрекидност постојање Суштине поетике.

 

Главни уредник 

Анђелко Заблаћански

---