http://www.knjizevnicasopis.com/
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

ISSN 2334-9417
 Facebook

 Број 12 Година IIДецембар 2014.Излази месечно
 Импресум 07. 12. 2014. год.
                                                  _______________________________У овом броју _              ____________          _____________________1_  



¤


 
 30. новембра 1977. године  умро је 
 Милош Црњански 

 ПРОЛОГ 

Ја видех Троју, и видех све.
Море, и обале где лотос зре,
и вратих се, блед и сам.
На Итаки и ја бих да убијам,
ал кад се не сме,
бар да запевам
мало нове песме.
 
У кући ми је пијанка, и блуд,
а тужан је живот на свету, свуд –
изузев оптимисте!
Ја нисам певач проданих права,
ни ласкало отмених крава.
Ја певам тужнима:
да туга од свега ослобођава.
 
Нисам патриотска трибина.
Нит марим за славу Поетика.
Нећу да прескочим Крлежу, ни Ћурчина,
нити да будем народна дика.
Судбина ми је стара,
а стихови мало нови.
 
Али: или нам живот нешто ново носи,
а душа нам значи један степен више,
небу, што високо, звездано, мирише,
ил нек и нас, и песме, и Итаку, и све,
ђаво носи.
 
1919.



 

 Живе легенде 


  Матија Бећковић 





¤

 Уводна реч 

Књижевност, а нарочито поезија, последњих година губе душу. Са развојем компјутерске технологије и интернета, свакоме је дата могућност да с лакоћом напише (наравно, мислим у техничком смислу), а онда и презентује своје дело. Међутим, то је једна од замки у коју упадају писци и такозвани писци. Зато данас врло често читамо наизглед савршено, али празно и без емоција, књижевно дело. Захваљујући свему томе, појединци су себи дали задатак: постати писац по сваку цену. Труде се да до у детаље проуче форму и у одабраној области стваралаштво претходника, губећи сопствену нит писања и у том новостеченом знању не виде како им приче, песме и сл. постају клиширане, без трага њихове душе у њима, налик једна другој, као испод индиго папира. Наравно, не желим да сврстам у исти кош све што се данас пише, јер сам сигуран да има стихова и реченица насталих из најдубљих пишчевих осећања, које истиснски љубитељи писане речи врло лако препознају, јер је празном савршеношћу правог читаоца тешко преварити. Часопис Суштина поетике ће и даље истрајавати у томе да такву књижевност заобиђе, дајући предност разиграности и снази стихованих или на други начин исказаних осећања, без обзира да ли у питању био непознат или општепознат писац.

И у овом броју Суштина поетике ће наставити сарадњу са младим есејистима, прозним писцима и песницима, али ће настојати да од заборава сачува све великане домаће и светске књижевности. Такође, часопис ће покушати да и код деце, објављивањем њихових радова, као и текстова прилагођених њима, побуди љубав према књижевности и стваралаштву, а тиме им усади и навику квалитетног трошења времена, као и препознавања правих вредности.

Уредник





 
 29. новембра 1922. године рођен је 
 Душан Радовић